Miladin Ševarlić: Nije trebalo uvoditi nikakve dozvole i maltretirati poljoprivrednike

Možete se s njim slagati ili ne, ali ne možete da ne poštujete njegovu argumentovanu odbranu stavova - profesor u penziji i narodni poslanik Miladin Ševarlić govorio je u intervjuu za Agroklub, kako kaže, iz 'pritvora', pošto priprada grupi starijih od 65. godina.

Kako vi tumačite činjenicu da su mesec dana od proglašenja vanrednog stanja radili hipermarketi koji su u zatvorenom prostoru i gde je mogućnost zaražavanje građane mnogo veća, a s druge strane, pijace koje su na otvorenom bile su zatvorene? Tim potezom, mali proizvođači su dodatno finansijski oslabljeni, a neki su dovedeni na rub bankrota.

Predstojeći vikend poslednji sa celodnevnom zabranom kretanja?

Vidim to kao favorizovanja hipermarketa na račun seljaka u Srbiji. Moj mlađi sin živi i radi u Amanu u Jordanu, gde nije uvedeno vanredno stanje. Sloboda kretanja je od 10 do 18 časova. Hipermarketi su zatvoreni, ali ne i male prodavnice. Ovde je do pre nekoliko dana bila namera da se jednom sedmično od četiri do sedam sati u hipermarkete ugura milion penzionera.

U uslovima vanrednog stanja imali smo više od 30.000 izdatih dozvola za kretanje na 570.000 registrovanih gazdinstava. To rečito govori da nešto nije u redu. Po popisu iz 2012. imali smo 42 odsto vlasnika poljoprivrednih gazdinstava koji su stariji od 65 godina. Sa druge strane ne može da se održi vanredna sednica Skupštine Srbije, a bez prestanka se emituju rijaliti programi.

Nisu svi sposobni da pošalju zahtev za dozvolu kretanja

 Zar nije bila dovoljna samo potvrda o registraciji gazdinstva?

Nije bila potrebna ni ona, pošto trezor ima elektonsku bazu registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. Nikakve dozvole nije trebalo uvoditi i maltretirati poljoprivrednike. Uz to bar jedna trećina poljoprivrednika nije sposobna da podnosi elektronske prijave. 

Bilo je i hapšenja poljoprivrednika.

Moj prijatelj Tomislav Milenković, star 71. godinu, živi u potpuno devastiranom selu Ribari u opštini Brus. Ima registrovano gazdinstvo. Gaji autohtone rase svinja moravke i mangulice. Štala mu se nalazi kilometar od kuće. Njemu je nekoliko dana patrola policije dolazila iz Brusa kako bi kontrolisala da li je napustio svoje dvorište. Kada se nezadovoljstvo proširilo, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović malo je 'relaksirao situaciju' naglašavajući kako niko neće biti biti sankcionisan ako se nađe na traktoru.

Šta ćemo sa pčelarima koji nisu u prilici za završe neophodne poslove na pčelinjacima, posebno oni stariji koji ne mogu da izlaze iz svojih domova, a kojih je trećina među pčelarima? U nezavidnoj situaciji su i stočari koji životinje pregone na pašu.

Zbog zabrane kretanja za starije, SPOS traži pomoć mlađih pčelara

Nema razloga da se na njivu može ići samo traktorom, a ne i drugim prevoznim sredstvima. Ako Skupština Srbije bude zasedala zalagaću se da se sve kazne stave van snage, izuzev onih za teže remećenje javnog reda i mira. 

Da li će zaista biti subvencionisani krediti?

Kako komentarišete najavljene mere pomoći poljoprivredi od strane državne administracije?

Dve milijarde dinara kredita sa kamatom od jedan odsto i odloženim plaćanjem od jedne godine, suviše je mali iznos za poljoprivredu koja je gladna investicija. To su krediti, a ne bespovratan novac. To je novac banaka, a pitanje je koliko će država platiti za subvencionisanje ove kamate. 

Kako će se ova globalna pandemija virusa COVID-19 odraziti na sektor proizvodnje hrane?

Ova kriza je pokazala koliko je poljoprivreda važna. Nažalost, svih ovih godina smo izvozili sirovine poput soje, pšenice i kukuruza u zrnu, a ne prerađevine. Pored toga nismo iskoristili šansu da izvezemo Non-GMO proizvode. Nismo razvili ni stočarsku proizvodnju.

Da li je borba protiv GMO u Srbiji - borba sa vetrenjačama?

Sve zemlje će posle ove pošasti koja je više pandemija straha, a ne realne opasnosti, raditi na još većem zadovoljenju sopstvenih potreba iz domaće proizvodnje.

Strah od vlasti

I za kraj ovog intervjua, želeo bih da vas pitam zašto agroekonomisti srednje i mlađe generacije nisu spremni na saradnju s medijima. Da li je danas suprotno pravilima imati svoje mišljenje?

Dugo sam bio predsednik "Društva agrarnih ekonomista Srbije" i praktično znam sve agrarne ekonomiste u Srbiji. Znam one koji su na fakultetima i institutima, ali i u institucijama države kao i u praksi. Niko od njih ne želi nešto da izjavi čime bi se zamerili aktuelnoj vlasti. To je dokaz da živimo u autokratskom režimu. Mlađe kolege se plaše da ne budu zaustavljeni u postupku izbora u viša zvanja, a kolege u državnoj upravi da će biti još oštrije sankcionisani.

Manite se više mantre "seljak će posejati"

Jedino ko bi mogao biti slobodan su kolege koje su izabrane u zvanje redovnog profesora koje im ostaje do kraja života i kolege koje su izabrani u naučne savetnike. Međutim, i oni se plaše da će zbog svog mišljenja biti na neki način sankcionisani.

Od mlađih kolega javno bih pohvalio Tatjanu Brankov koja radi na Ekonomskom fakultetu u Subotici i Novom Sadu. Ona slobodno istupa sa svojim stavovima naročito u pogledu anti-GMO politike ali i o drugim ekonomskim temama kada joj se ukaže prilika. Ostali agroekonomisti bi imali šta da kažu na osnovu svojih istraživanja.