Tokom svog razvoja za ishranu koriste jednog, dva ili nekoliko različitih domaćina, među kojima može da bude i čovek, što predstavlja značajan problem u transmisiji zaraznih bolesti.
Krpelji su zglavkari koji parazitiraju na mnogim vrstama toplokrvnih i hladnokrvnih životinja i hrane se krvlju. Prouzrokuju oboljenja različitih vrsta životinja, ali i čoveka, pa predstavljaju značajnu opasnost.
Legu se iz jaja, prolaze kroz stadijum larve, zatim lutke i na kraju postaju odrasli, koji se ponovo pare. Ženka jaja snese na zemlju, u travi, ispod lišća i mahovine u jazbini glodara, pukotini zemlje. Ako ih snese u jesen, jaja će prezimeti i na proleće će nastaviti razvoj. Od kako se izlegu, sišu krv, s tim što larve i lutke uglavnom parazitiraju kod ptica, glodara, malih mesojeda i guštera.
Kod nas je klima takva da sezona krpelja traje otprilike od marta do oktobra, ali poslednjih godina i u ovome ima odstupanja; nije retkost da prva najezda bude već u decembru i januaru.
Studentkinja veterinarske medicine u Novom Sadu Olivera Pepić ističe da za vrste koje su na otvorenim staništima značajan uticaj ima sunce koje akumulira toplotu u telu krpelja i može da izazove početak aktivnosti i na nižim temperaturama. Aktivnost se nastavlja u toku proleća i početkom leta. Za vreme letnjih vrućina ovi insekti "spavaju" jer se zbog visokih temperatura, jakog sunca i suše povlače u najniže slojeve vegetacije. Da bi opet u ranu jesen ponovo krenuli u "pohod na krvni obrok". Niske temperature u toku zime preživljavaju u stanju hibernacije.
Paraziti iz porodice Argasidae hrane se više puta i zadržavaju se na domaćinu do jednog sata i zatim se otkače, dok se familija Ixodidae hrani po jednom u svakom stadijumu, ali tada ostaje zakačena po nekoliko dana.
"Dolaskom proleća i rastom temperatura povećava se aktivnost krpelja. Ranije je njihova aktivnost bila vezana isključivo za toplije periode, dok trenutno zbog naglih temperaturnih promena, velike gustine pasa u urbanim sredinama i narušenosti ekosistema pravilo ne važi", navodi Pepićeva i dodaje da ovi paraziti nemaju sposobnost letenja niti se "bacaju" sa drveća.
Svoje žrtve vrebaju u žbunju i visokoj travi, za koju se drže zadnjim nogama dok se prednjim hvataju za potencijalnog domaćina u prolazu kog osete pomoću receptora za toplotu.
Naša sagovornica napominje da osim gubitka krvi krpelji su vrlo opasni jer mogu biti prenosioci uzročnika raznih oboljenja poput babezioze, anaplazomoze, erlihioze, lajmske borelioze i tularemije. Bolesti koje prenose se ne prenose direktnim kontaktom između životinja, već isključivo ujedom zaraženog insekta. Nisu svi infektivni, a ako jesu neophodan im je period od 24 časa hranjenja kako bi preneli uzročnika. Inficirane životinje postaju izvor zaraze za druge krpelje, a pojedina oboljenja se prenose i na potomstvo zaraženih.
Svaki četvrti krpelj zaražen lajmskom bolešću - kako se zaštititi?
Posebna karakteristika kod njih kao vektora jeste što zarazne bolesti preko jaja mogu preneti i na svoju četvrtu generaciju potomstva.
Prevencija je u vidu repelenata u formi tableta, spot-on preparata ili ogrlica. Posle svake šetnje u prirodi pregledati sebe i životinje, krpelji traže topla skrivena mesta za kačenje poput ušiju, vrata i donjeg dela tela.
Ukoliko ste uočili krpelja neophodno ga je pažljivo ukloniti, ako niste upoznati sa tehnikom najsigurnije je odvesti ljubimca kod izabranog veterinara. Krpelj se uklanja isključivo pincetom ili sličnim alatom namenjim vađenju krpelja, nipošto mazanjem uljem, alkoholom, vazelinom, gnječenjem ili primenom toplote čime povećavamo šanse prenosa zarazne bolesti.
"Nije ga neophodno okretati obrnuto od pravca kazaljke na satu, samo ga uhvatiti što bliže koži i povući ka gore što stabilnijim i stalnim pritiskom. Ako je vas ljubimac neraspoložen, odbija da jede ili primetite urin tamne boje poput koka kole ili tamnog piva, odvedite ga vašem izabranom veterinaru koji jedini može primeniti uspešnu terapiju", naglašava Pepićeva.
Ako se krpelj još uvek nije zakačio za kožu, možete ga slobodno izvaditi prstima ili isčetkati gustom četkom. Ako se pak zakačio na kožu i već počeo da ispija krv i da se hrani treba obratiti pažnju. Najbitnije je da insekta što bliže uhvatite hvataljkom, okrenete i iščupate ga, zatim očistite alkoholom mesto na kome je bio prikačen.
Sredstva za odbijanje krpelja koja deluju i po nekoliko sati zavisno od znojenja nanose se na otkrivene delove tela i to više puta u toku boravka u prirodi. Totalna zaštita ne postoji, ali trebalo bi izbegavati provlačenje kroz žbunje, hodanje po nepokošenim površinama i ležanje na tlu. Preporučuje se nošenje majica dugih rukava i zatvorene obuće i pantalona dugih nogavica koje bi obavezno trebalo uvući u čarape.
Najbolje je nositi svetliju odeću jer tako lakše može da se uoči krpelj i pre nego što se zakači za kožu. Važan je i samopregled po povratku iz prirode - i to detaljan, posebno područja pazuha, prepona, pupka, kose, potiljka, vrata, iza uha.
Tagovi
Autor
