Kajsija i šljiva u opasnosti, a ratari neka sačekaju

Sneg u drugoj polovini marta nije retkost, ali svaku put kada pada, kad mu vreme nije, predstavlja veliku opasnost. Za poljoprivrednike u Srbiji, koji gaje voće na preko 180.000 hektara, predstoje dani neizvesnosti. Prema rečima Danka Petrovića, savetodavca za voćarstvo i vinogradarstvo u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Kragujevcu, od svih voćnih vrsta kajsija je trenutno u najvećoj opasnosti.

Mart završavamo sa snegom, ali i sa štetočinama

"Oštećenja na kajsiji se svakako očekuju, jer je preko 80 odsto cvetova otvoreno. Sneg pada direktno na cvetove. Ako pored snega bude i jakog mraza, preko -4 stepena, očekuju se velika oštećenja. Zadimnjavanje voćnjaka, kao jedna od mera zaštite, sada nije rešenje koje će pomoći. Jedina nada je da, ako se formira led oko cvetova, delimično će poslužiti kao termoizolator i štitiće kajsiju do temperature od -1 do -2 stepena", kaže Petrović i dodaje da je orošavanje voćnjaka, kako bi se stvorila veštačka ledena zaštita, nažalost, skupa mera i skoro nedostupna vlasnicima usitnjenih poseda, kakvi su u Šumadiji.

"Ova ledena izolacija služi da kajsija prebrodi period do osam, devet sati ujutru, kada bi temperatura trebalo da ide u plus. Dakle, sada sve zavisi od toga da li će biti mraza i koliko će on biti jak."

Šljiva u opasnosti, ali ne i jabuka

Od drugog koštičavog voća, šljiva je, takođe, na spisku ugroženih od noćas, kada je sneg počeo da pada. U celoj Srbiji gaji se na gotovo 72.000 hektara. U Šumadiji, gde je šljiva jedna od najzastupljenijih voćnih vrsta, strahuju šta bi naredni dani mogli da donesu. Ovaj stručnjak smatra da će ona biti u opasnosti, ako se mraz zadrži nekoliko dana, jer je u fazi pred samo cvetanje. Voćari koji imaju zasade jabuka, ne bi trebalo još da brinu, smatra Petrović.

"Jabuka još nije u opasnosti, jer nije u fazi kada može da pretrpi štete", tvrdi kragujevački savetodavac.  

Pšenica 'mirna' pod snegom

Za razliku od voćara, ratari mogu da odahnu. Pšenici prija vlaga i snežni pokrivač, a korenov sistem je već dovoljno razvijen, te i eventualni mraz neće štetiti biljkama. Ljiljana Vuksanović, savetodavac za ratarstvo u PSSS Kragujevac, smatra da posle topljenja snega treba obratiti pažnju na pojavu bolesti kod pšenice.

Bolesti pšenice: Fuzarioza klasa ima tri uzročnika

"Pšenici prija dodatna vlaga i ne očekuje se da će ona zbog martovskog snega imati bilo kakva direktna oštećenja. Međutim, odmah posle otapanja snega trebalo bi redovno obilaziti njive i pratiti stanje pšenice, kako bi se na vreme uočile bolesti i pravovremeno reagovalo", dodaje Vuksanovićeva.

Sačekajte sa setvom

Prema proceni naše sagovornice, ratari bi u ovakvim agrometeorološkim prilikama trebalo da sačekaju sa setvom suncokreta, kukuruza i soje, dok se ne stvore povoljni uslovi.

Setva: Semena dovoljno, ali mogući nedostatak pesticida usloviće zakorovljene useve

"Ratari u ovakvim meteorološkim uslovima moraju da sačekaju da se setveni sloj zemlje ugreje na osam do 10 stepeni. Nikako pre toga ne treba krenuti u setvu. Setvenim slojem smatra se šest centimetara zemlje u dubinu. Posle snega i mraza, treba sačekati od 10 do 15 dana, pre nego što ratari počnu sa pripremom zemljišta za setvu i samom setvom", kaže Ljiljana Vuksanović.

Prema prognozama Republičkog hidrometeorološkog zavoda, sutra će doći do slabljenja padavina, u četvrtak, 26. marta, očekuje se malo toplije vreme, dok će na severu i zapadu biti suvo, a u ostalim krajevima ponegde sa slabom kišom, na planinama sa slabim snegom. Od petka 27. marta se prognozira umereno do potpuno oblačno vreme mestimično sa kišom, na visokim planinama sa snegom uz manji porast dnevne temperature.