Arsenije Hadži Basur je neustrašivi lovac na zmije i stršljene

Arsenije Hadži Basur, lovac na zmije i stršljene je uvek tu kada treba nekom pomoć da se oslobodi od nepoželjnih gostiju. Uvek ljubazan, sa osmehom i izvesnom dozom humora, Arsenije je neustrašiv kada je reč o zmijama.  

"To je božiji dar i ljudi su mi mnogo zahvalni posle moje intervencije. Niko me nije učio, niti pokazivao. Od malih nogu imam neverovatnu izraženu ljubav prema zmijama. Konkretno, počeo sam da ih hvatam na preživljavanju kada sam bio u vojsci u Nišu. Ušao je poskok u oficirski šator, svi pobegli, a ja uzmem prutić i uhvatim ga. Inače, čovekov strah od zmije je apsolutno normalna i prirodna pojava. Čak 20 do 30 posto ljudi ima fobiju od zmija, a mnogi od njih je čak nisu ni videli", kaže Arsenije, koji je zvanični hvatač zmija koje grad Užice plaća, a bavi se i taksiranjem.

Od opreme nema posebno odelo, čak ni rukavice

Iz dosadašnjeg velikog iskustva kaže da veliki broj ljudi smatra da je baksuzno ubijati zmije, pa pozovu komunalnu policiju, policiju ili vatrogasce, koji opet njega zovu na intervencije. 

Ove godine je imao desetak intervencija sa zmijama. Hvatao je neotrovnice - smuk, smukulju, ribaricu, vodenjarku, beloušku, kao i otrovnice šarku i poskoka. Od opreme nema posebno odelo, čak ni rukavice, niti poseban alat. Jedino koristi prutić, eventualno nekad i lopatu, i kantu s poklopcem.  

"Pritisnem je prutićem i golom rukom je uhvatim za vrat. Ima ih svuda, ali najviše tamo gde nema higijene i urednosti, a često ih ljudi dovuku u kolima kada dolaze sa sela ili negde iz prirode. Uvuku se u automobil, u neke stvari, ne primete ih, i kada unesu stvari u kuću, dolazi do neprijatnog iznenađenja. Takođe, često se nađu i kod motora automobila. Vole šumovit predeo i gde ima belog kamena", kaže hvatač zmija. 

Uhvatio šarku ispod kreveca u kome je bila beba 

Dobio je poziv iz jednog prigradskog naselja u Užicu. Kada je došao video je malu šarku ispod kreveca u kome je bila beba od godinu i po dana. Majka je bila van sebe od straha. Uhvatio je zmiju i sve je prošlo bez problema. Čak je jednom na sred glavne ulice u gradu uhvatio poskoka, što je bilo potpuno neprirodno. Verovatno je kaže izašao iz nečijeg auta. Imao je intervenciju i kod vatrogasaca, kada se zmija zavukla u štok od vrata.

"A među poslednjim slučajevima bio je jedan nesvakidašnji. Zvali su me na intervenciju isto u jednom prigradskom naselju. Stigao sam pre vatrogasaca i policije, i uhvatio jednog smuka. Potom su stigli i ostali, jer je čovek, koji je živeo tu, tvrdio da u obližnjoj šupi ima čitav splet zmija. Policija je razvalila vrata, ali nije bilo nijedne zmije. Ispostavilo se da je taj čovek imao nerešene imovinsko-pravne odnose sa rođakom, koji je imao ključ od šupe. Svega ima. Moram da naglasim, ja nisam onaj koji dolazi da pregleda da li ima zmija, već da uhvatim zmiju. Zato molim građane da ne zloupotrebljavaju pozive," dodao je Arsenije. 

Najveća zmija koju je uhvatio je bila duga dva metra 

Onima koji se susretnu sa zmijom, kao prvi savet kaže da ne preduzimaju ništa, pa i sa neotrovnicama, jer i one ujedaju. 

"Od ujeda neotrovnice takođe može biti problema. Jednog Užičana prošlog leta ujeo je smuk. Iako nije bio otrovan, preneo mu je smrtonosnu bakteriju. Posle nekoliko meseci lečenja, taj čovek je umro. Zmije jedu miševe i druge glodare, koji su prenosioci raznih zaraznih bolesti. Građani moraju da drže uređena dvorišta, da nema krša i loma, da prošlogodišnja drva potroše, jer tu takođe zmije vole da borave," savetuje naš sagovrnik.

Kaže da treba u kućama i podrumima da bude čisto, jer ako nije tako tu se skupljaju miševi, a zmije vole da ih jedu. Isto tako, oni koji su u prizemlju trebalo bi da imaju zaštitne mrežice na vratima i na prozorima. Smuk je zmija koja može da se uspenje uz zid.

Do sada ga nije ujela nijedna zmija, a najveću zmiju je uhvatio kada je radio kao građevinac u Rusiji. Zmija nije bila otrovnica, duga je bila preko dva metra i, kako kaže Arsenije, veoma jaka. 

Borba protiv stršljena je poput ulaska u prostoriju punu terorista

Arsenije građanima pomaže kada imaju problema sa stršljenima. Prošle godine je imao mnogo više intervencija, a ove, samo dve. Kaže da mu je iskustvo pokazalo da kada ima više intervencija sa zmijama tada ima manje posla sa stršljenima i obrnuto.

"Svaka intervencija u vezi stršljena je jako složena. To je kao da ulazite u prostoriju punu terorista. Zato je potrebno imati plan ulaska i odstupnicu. Kada imam te intervencije, budem sav mokar kao da sam uskočio u vodu. Za zaštitu koristim debelo odelo, kapu sa metalnom mrežom, koja nije kao kod pčelara. Rukavice su od jako debele kože. Stršljen retko kada prodre do moje kože. Ponekad osetim da me malo pecne, ali to nije opasno", kaže Arsenije. 

Pod jednim krovom i osinjak i gnezdo stršljenova

Legla stršeljena su uglavnom ispod krovova, mada, kaže naš sagovornik, hit su im postale ove nove fasade koje ljudi stavljaju oko kuća. 

"Ima sam intervencija gde su gnezda bila kao pesnica, ali i onih veličine kao monitor od kompjutera. Uglavnom se gnezde pod krovovima, tako da često od alata imam motornu testeru, čekić i slično. Najteže je kada moram da im razvalim gnezdo, jer su tada najopasniji. Zato je potrebno brzo i efikasno delovati. Ponekad moram da isečem četiri do pet daski kojima je podaščan krov, a onda motornom testorom, ako je veliko gnezdo, preseći to gnezdo. Velikom brzinom to stavljam u džak, a onda sledi i brzo izvlačenje", opisao je Arsenije.

Kako napraviti efikasnu klopku za stršljene

Jedna od najtežih intervencija mu je bila kada je pod jednim krovom imao i osinjak i gnezdo stršljenova. 

"Veći osinjak u životu nisam video. Imao je prečnik veći od pola metra, a dugačak oko pola metra. Na samo nekoliko metara bilo je gnezdo stršljena u kome je sigurno bilo oko 500 jedinki. Tu sam proveo dosta vremena radeći, ali sam vlasnike kuće uspeo da lišim napasti", rekao je Arsenije.