Ambrozija je posebno štetna u periodu cvetanja i plodonošenja, jer polenov prah izaziva alergenske reakcije na koži, potom kijanje, kašljanje i suzenje očiju.
Ambrozija Ambrosia artemisiifolia je jedan od najinvazivnijih korova u svetu i kod nas. Pored toga što nanosi štete u poljoprivrednim staništima, ova biljna vrsta je takođe jedan od najvećih alergena. S obzirom da cveta od sredine jula pa sve do pojave prvih mrazeva, neophodno je primeniti sve integralne, direktne i indirektne mere kako bi se ova korovska biljna vrsta suzbila.
Meštani sela Debelica i Jakovac u blizini Knjaževca prvi put su zapazili ambroziju u ruderalnom staništu pored potoka koji protiče kroz ova dva sela, da bi se ona kasnije proširila i na poljoprivredne površine. Poljoprivrednik iz sela Jakovca Dragoslav Joksimović već par godina ima problema sa pojavom ambrozije, najpre u pšenici, a potom i u kukuruzu.
Ambrozija: Invazivna, neuništiva, opasna za gajene kulture i ljude, ali i lekovita?
"Pre dve godine sam imao prvo neprijatno iskustvo sa ambrozijom kada se pojavila u pšenici i potpuno je ugušila. S obzirom da nikada nisam imao značajnijih šteta od korova, tada nisam primenio nijedan herbicid. Međutim, prilikom obilaska parcela, primetio sam da je ambrozija potpuno prekrila pšenicu u kratkom vremenskom periodu", kaže Joksimović.
"Smatrao sam da je najbolje u tom slučaju primeniti totalni herbicid kako bi uništio korov. Njivu sam kasnije poorao i sledeće godine posejao kukuruz. Od ambrozije ni traga na toj parceli", kaže naš sagovornik i dodaje da je ove godine posejao dva hektara kukuruza čije se površine nalaze u selu Debelica, pored reke Timok, a ostatak u Jakovcu, gde se ove godine na površini od 44 ara pojavila ambrozija koja je potpuno uništila kukuruz spletom različitih okolnosti, s obzirom da napominje kako je sam kriv zbog činjenice da neće imati niti jedan klas kukuruza na toj njivi.
Kako navodi Joksimović, kukuruz je posejao sredinom aprila na svim njivama, kako u Debelici, tako i u Jakovcu, međutim na njivi u kojoj se ove godine pojavila amrozija kukuruz nije nikao na vreme, čak i pored obilnijih padavina nakon setve. Tek nakon treće kiše, kada je kukuruz na ostalim njivama bio u fazi bokorenja, na pomenutoj parceli je konačno nikao.
"Mislim da je glavni razlog kasnog nicanja kukuruza zapravo to što je seme posejano nešto dublje u zemljištu ili je bilo staro."
"Smatram da sam pogrešio, jer nisam primenio herbicid, bez obzira što kukuruz nije nikao. Sačekao sam neko vreme i ponovo obišao parcelu koja je bila prekrivena ne samo ambrozijom, već i drugim korovskim vrstama poput divljeg ovasa, njivskog različka i drugih", kaže Joksimović.
Prema njegovim rečima, šteta u kukuruzu je stopostotna, s obzirom da se kukuruz ni ne vidi od korova. Planira, kako kaže da obavi tarupiranje. Kukuruz je trenutno u fazi tri do pet listova, pa nema mogućnost rasta i razvoja, jer su korovske vrste potpuno zauzele prostor, hranljive materije i vodu. Takođe ističe da je večiti optimista, pa će naredne godine posejati pšenicu na toj njivi u nadi da neće nići ambrozija.
"Već sam se jednom opekao zbog toga što sam izbegao primenu herbicida, ali ne bih smeo više to da dozvolim jer ostajem bez prinosa. Koliko god mi bili protiv čestih prskanja, za neke korove je upravo primena herbicida jedino rešenje", završava Joksimović.
Sa druge strane, postoji slučaj gde je poljoprivrednik iz Jakovca Zvonko Dinić primenio herbicide na vreme, ali je i pored toga ambrozija nikla u njegovom kukuruzu. Smatra da se ambrozija prenamnožila u okolnim obradivim površinama i tako dospela na njegovu parcelu.
"Posejao sam kukuruz sredinom aprila na površini od jednog hektara, obavio sve neophodne mere nakon setve, pre nicanja i nakon nicanja, ali je ipak došlo do pojave ambrozije. Međutim, kukuruz uprkos tome raste i ravija se normalno. Jedino je na pojedinim mestima, gde ima više ambrozije u nešto lošijem stanju, ali se bori", kaže Dinić i dodaje da očekuje nešto niži prinos ove godine takođe i zbog sušnog perioda i nedostatka padavina u periodu kada je kukuruzu voda najpotrebnija, a to je faza porasta stabla, metličenja, svilanja i zametanja plodova.
Prema Dinićevim rečima, ne planira ništa da preduzima dok ne prođe berba kukuruza, kada će primeniti totalni herbicid i obaviti jesenje oranje. Nada se da sledeće godine neće imati problema sa ovim korovom.
Pored toga što se ambrozija pojavila u kukuruzu, u domaćinstvu porodice Ilić, raste gotovo zajedno sa lubenicom. Kako ističe, Biljana Ilić iz Jakovca, nikada nisu imali slučaj pojave ove korovske vrste, ali se ove godine prenamnožila na poljoprivrednim površinama u okolini.
"S obzirom da je lubenica spremna za branje, ambrozija nije nanela značajne štete njenom porastu i prinosu, ali smo svakako zabrinuti ako utiče na druge gajene vrste u blizini. Pokušaćemo da je mehanički uništimo, tako što ćemo je iščupati iz korena, pre nego što formira seme", kaže Ilićeva i dodaje da je olakšavajuća okolnost to što se ambrozija nije proširila na veće površine, gde je mehaničko suzbijanje znatno teže.
Meštani okolnih sela su zabrinuti, jer pored toga što ova korovska vrsta uništava biljne kulture, njihov kvalitet i prinos, takođe negativno utiče na zdravlje ljudi, izazivajući alergije. Posebno je štetna u periodu cvetanja i plodonošenja, jer polenov prah izaziva alergenske reakcije na koži, potom kijanje, kašljanje i suzenje očiju.
Ćirić: Košenje ambrozije nije toliko efikasno jer se regeneriše, primeniti i hemijske mere
Zbog toga je od izuzetnog značaja primena svih agrotehničkih, mehaničkih i hemijskih mera protiv ove opasne i uporne korovske vrste, s obzirom da košenje nije rešenje, jer ambrozija ima veliku moć regeneracije, pa za oko dvadesetak dana nakon košenja ulazi u fazu cvetanja.
Tagovi
Autorka
