Žitarice najugroženije: Zadnjih godina zabeleženi tri puta veći gubici prinosa u EU

U istraživanju koje je nedavno objavio časopis Environmental Research Letters, naučnici su obradili podatke o poljoprivrednoj proizvodnji i ekstremnim vremenskim prilikama u Evropskoj uniji između 1961. i 2018. To je uključivalo uticaj suše, toplotnih i hladnih talasa, kao i poplava.

Potrebne su promene i otporne sorte

Iako su ove vremenske neprilike postale sve češća pojava tokom 50 godina ispitivanja, ozbiljnost uticaja vrućina i suša na biljnu proizvodnju se otprilike utrostručila. Između 1964. i 1990. uzrokovala je gubitke od 2,2 odsto koji su se od 1991. do 2015. popeli na 7,3 odsto. 

"Čak i ako se rod evropskih kultura povećao za gotovo 150 odsto, u periodu od 1964. do 1990. te od 1991. do 2015., utvrdili smo da su suše i toplotni udari imali ozbiljnije posledice tokom recentnijeg razdoblja za različite tipove kultura", kazala je glavna autorka istraživanja, Teresa Bras sa Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta NOVA u Lisabonu.

Dodala je da su žitarice najviše pogođene te da zauzimaju gotovo 65 odsto obrađenih površina u EU. "Uticaj suše na njih svake godine povećavao se za više od tri odsto", napomenula je. Istraživači pojašnjavaju da su rezultati takvi jer se neke druge kulture poput povrća, voća i vinove loze češće navodnjavaju pa su pozvali poljoprivrednike da razmisle o uzgoju onih koje su prilagođene klimatskim promenama.

Budući da se očekuje da će takva ekstremna razdoblja biti sve češća zbog zagrevanja planete, autori pozivaju da se razmisli o strategijama i prioritetima u cilju poboljšanja otpornosti poljoprivredno-prehrambenog sistema.

"To zahteva da se iznova razmotre otpornije sorte", rekla je Julija Seiksas, sa Univerziteta NOVA u Lisabonu.

To je pitanje važno jer je EU jedan od glavnih proizvođača i izvoznika poljoprivredno-prehrambenih proizvoda pa se ovakva situacija i gubici mogu odraziti i na globalni poljoprivredno-prehrambeni sistem. Bilo da se radi o cenama ili raspoloživosti proizvoda, navodi se u istraživanju.

Toplotni udar i suša 2018. u Evropi su izazvali smanjenju proizvodnju žitarica i to za osam odsto u odnosu na prosek u pet prethodnih godina, što je dovelo do nestašice hrane za stoku i porast cena.

Kako proizvesti više uz manji uticaj na životnu sredinu?

Od Pariškog sporazuma iz 2015., svet je doživeo svojih pet najtoplijih godina. UN-ova Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) upozorila je da je proizvodnja hrane izuzetno osetljiva na klimatske promene. S obzirom na procene da će se globalna populacija do 2050. godine povećati na više od devet milijardi, FAO prognozira da će  proizvodnja hrane morati da se poveća za oko 70 odsto.

Iako je poljoprivreda poslednjih decenija uopšteno postala efikasnija, sve je više ugrožena zbog toplotnih udara. Tako su 2019. godine naučnici utvrdili da klimatske promene smanjuju svetsku proizvodnju pirinča i pšenice, koje su važne za prehranu, piše Guardian.

Istovremeno stručnjaci upozoravaju da je intenziviranje poljoprivrede radi povećanja proizvodnje samo po sebi prouzročilo veliku ekološku štetu kroz krčenje pošumljenih površina, gubitka gornjeg sloja zemljišta, zagađenja pesticidima i ispuštanjem štetnih gasova koji doprinose globalnom zagrevanju. Međutim, prema trenutnom stanju svakako bi trebalo da se poraditi na tome kako proizvesti dovoljno, uz što manje uticaja na životnu sredinu.