Zemlja "priča" kroz korov - pokazuje pH, vlažnost i kvalitet

Kada gledate određenu parcelu, posmatrajte korovske biljke koje na njoj rastu. One vam mogu otkriti o kakvom se zemljištu radi. To je posebno važno kada kupujete novu zemlju ili pripremate setvu ili sadnju poljoprivrednih kultura.

Koje god da useve želite da uzgajate, od velike važnosti je znati pH reakciju i kvalitet zemljišta, sadržaj hranjivih materija i elemenata, organskih materija, vlažnost. Uvek možete da odnesete uzorke u sertifikovane laboratorije i da saznate rezultate, ali će vam prisustvo određenih korovskih vrsta dati brz odgovor.

Ph reakcija zemljišta može biti veoma kisela, slabo kisela, neutralna, slabo alkalna i alkalna. Korovske biljke preferiraju određenu pH reakciju. Kada pažljivo pogledate, prepoznaćete vrste koje će vam reći kakvo je ono.

Korov i pH reakcija zemljišta

Zemljišta koja imaju pH reakciju manju od 4,5 veoma su kisela i prepoznaćete ih po pojavi zelene mahovine, paprati, štavalja, preslice. Na njima je potrebno uraditi kalcifikaciju kako bi se smanjila kiselost. Za njih je karakteristično da uzgajanje biljke slabo usvajaju azot, a poremećeni su i procesi usvajanja fosfora, kalcijuma i magnezijuma.

Na onome s pH reakcijom između 4,6 i 5 rastu konjski štavalj, poljska preslica, dan-noć, divlja nana.

Za blago kisela s pH reakcijom karakterističnu vegetaciju čine kamilica, podbel, maslačak, paprat, pirevina, jarčevac, bokvica, šalot, vresak.

Kopriva, mišljakinja, rusomača, detelina i divlja loboda nam pokazuju da se radi o neutralnom zemljištu, dok nam lozica, poponac, pucavac i divlji mak kazuju da se radi o slaboalkalnom.

Alkalna s pH iznad 7 i veoma kisela s pH ispod 4,5 nisu za poljoprivrednu proizvodnju, odnosno, treba ih "popraviti". 

Kakvo je zemljište, takve biljke rastu

Korovske biljke su i pokazatelj vlažnosti, odnosno sadržaja vode u zemljištu. Da je vlažno najviše pokazuju maslačak i podbel. Kupina, pelin, čičak i bujad će vam ukazivati da se radi o sušnijem zemljištu.

Možemo reći da zemlja "priča" kroz korov. Kada je zbijena, glinovita, na njoj ćemo pronaći biljke koje imaju jak korenov sistem. Tako ćemo sirak i pirevinu najčešće naći kao pionirsku vegetaciju na takvom tlu, a pogodovaće im ako je i kiselo.

Mnogo deteline nam govori da nedostaje azota, a kada vidimo običnu mišljakinju, divlju lobodu, ljutić znaćemo da je njegov sadržaj visok.

Divlja gorušica upućuje na visok sadržaj fosfora. Gospina papučica upućuje da je zemljište bogato kalcijumom, a potponac, paprat i vres ukazuju da je tog elementa malo. 

Ukoliko su biljke bledog i žutog lišća, što nije karakteristično za njih, možemo zaključiti da pate od nedostatka gvožđa, a to je čest slučaj na alkalnim zemljištima.