Zbog vukova stoku neće moći da gaje u mnogim delovima Evrope?

Vukovi su autohtona vrsta, ali imaju veoma lošu reputaciju što je rezultiralo njihovim istrebljenjem u velikom delu Evrope. Među stanovništvom je ukorenjen strah od ovog grabežljivca, stočari zbrajaju štetu, a manje se govori o njegovoj ulozi u prirodi.

Njihova populacija se u prirodi oporavila i povećali su svoju brojnost. Ovo su omogućile stroge zakonske regulative kao što je Direktiva o staništima EU, Bernska konvencija i druge koje daju zaštitu najugroženijim vrstama i zabranjuju njihov lov i ubijanje. To je omogućilo da se pojave i na lokalitetima na kojima su bili istrebljeni. Ali, u savremenom svetu oni su ugroženi širenjem ljudskih naselja, degradacijom i fragmentacijom divljih staništa, krivolovom, ali i neprihvatanjem od strane stanovništva, posebno stočara, da su im vukovi sve bliže.

Evropa je veoma naseljen kontinent i nema više nepreglednih prirodnih staništa u kojima bi ova divlja životinja mogla da boravi, a da se ne sretne sa ljudima. U nekim zemljama gubitak staništa i prirodnog plena primorao ih je da se hrane stokom što predstavlja veliki problem jer se ljudi nadmeću sa vukovima za plen.

Da li je moguć suživot vukova i ljudi?

Kako navodi Euractiv, rast populacije vukova u Evropi predstavlja pretnju zbog čega se među poljoprivrednicima javljaju tenzije.

Holandski poslanik Evropskog parlamenta, Bert-Jan Ruisen upozorio je: "Ne možemo sebi priuštiti da stojimo po strani i da ne učinimo ništa - stoku neće moći da gaje u mnogim delovima Evrope."

Prema nacrtu predloga rezolucije o zaštiti uzgoja stoke i vukova državama članicama treba dati "neophodnu fleksibilnost kako bi omogućile konkretne mere" za efikasno rešavanje sukoba koegzistencije.

Ovaj nacrt podneo je Norbert Lins, predsednik Odbora za poljoprivredu EP-a (AGRI). On je izjavio da rastući sukobi između poljoprivrednika, prvenstveno stočara, i vukova znači da je potrebno revidirati Direktivnu o staništima.

Početkom januara 2022. godine održan je sastanak ovog Odbora gde je nacrt dobio pozitivan odgovor. Glasanje o izmenjenoj rezoluciji zakazano je za 28. februar, nakon čega sledi plenarno glasanje u Strazburu 7. marta.

Evroparlamentarci su sve brojniji u govorima koji ukazuju na sve češće napade vukova na domaće životinje, a ovo nije prvi put da traže takve mere.

Udruženje poljoprivrednika EU COPA-COGECA upozorilo je da uprkos naporima poljoprivrednika i vlasti, strogi status zaštite velikih zveri čini mere nedelotvornim, dok su dosadašnje radnje za uspostavljanje skladnog suživota između ljudi i divljih grabežljivaca bili nedovoljni.

Dobrobiti od vukova

Vukovi su sastavni deo biodiverziteta Evrope i nosioci su veoma važne ekološke uloge. Oni regulišu gustinu naseljenosti divljih vrsta kopitara i uklanjaju manje ovih životinja iz divljine nego što to čine ljudi lovci. Možemo ih nazvati prirodnim čistačima i čuvarima ravnoteže u prirodi, jer tamo gde ih nema videćemo degradaciju životne sredine.

Holandski ekolog i stručnjak za vukove, Glen Lelieveld, rekao je za Euractiv da problem neće biti rešen ubijanjem pojedinačnih životinja: "To ne znači da će se smanjiti šteta koju oni nanose. Ubijanje roditelja često ostavlja mlade bez odgovarajućeg vođstva i oni nisu naučeni da love pravilno, što zapravo povećava rizik od napada na stoku."

On je upozorio da poljoprivrednici rizikuju da se igraju vatrom ako se status zaštite vukova smanji, jer bi im bila potrebna dozvola za odstrel. Kazne za odstrel pogrešne životinje su veoma visoke, čak do šest godina zatvora.

Ove divlje životinje navedene su u aneksima Direktive o staništima EU kao strogo zaštićena ili zaštićena vrsta, a lovne dozvole za njihov odstrel mogu se izdati samo u izuzetnim prilikama. To znači da se mogu dodeliti samo u svrhu da se zaustave kada prave "ozbiljne štete" stoci, usevima, kako bi se zaštitilo zdravlje i obezbedila sigurnost stanovništva ili za istraživanje i obrazovanje.

Ubijanje pojedinačnih jedinki, posebno vođe čopora, narušava njihov status. Ovako oslabljeni oni traže lak plen, a najčešće je to stoka koju uzgajaju poljoprivrednici.

Zašto nema političke volje da se reši problem?

Zvaničnici EU dali su potvrdan odgovor kada je u pitanju mogućnost finansiranja mera za zaštitu stoke od vukova prema novim nacionalnim strateškim planovima Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP). To je u nadležnosti pojedinačnih država da ovu mogućnost uvrste u svoje planove.

Francuska je odlučila da na ovakav način zaštiti svoje stočare, dok, na primer, Holandija još uvek nije. Ali, tamo se radi na ažuriranju sopstvenog plana koji se očekuje u leto 2022. godine.