Žitarice su osetljive na ovu pojavu, posebno pšenica i ječam. Kod njih se veoma često javljaju bolesti na osnovi stabljike koje izazivaju poleganje, smanjenje prinosa i propadanje useva.
Zamor zemljišta je pojava koja se često zanemaruje, a smanjuje njegovu plodnost. Do nastanka dolazi zbog preteranog iscrpljivanja tokom višegodišnjeg uzgajanja jedna bilje vrste na istoj parceli ili gredici. Na taj se način narušavaju biološki procesi, menja se pH reakcija i hemijski sastav, pogoršavaju se fizičke karakteristike, a povećava se sadržaj toksina koje luče same biljke.
Uz narušavanje njegovog kvaliteta dolazi do nagomilavanja prouzrokovača oboljenja, štetočina i korovskih biljaka koje potiskuju vrstu koju uzgajamo.
Da dolazi do zamora sigurno nećemo odmah primetiti, ali posmatrajući šta se dešava s usevom možemo registrovati mnogo negativnih posledica.
Žitarice su osetljive na ovu pojavu, posebno pšenica i ječam. Kod njih se veoma često javljaju bolesti na osnovu stabljike koje izazivaju poleganje, smanjenje prinosa i propadanje useva. Za prouzrokovače ovih oboljenja je karakteristično da se brzo nagomilavaju i zbog toga je potrebno obratiti pažnju na smenu u plodoredu. Posle žitarica treba uzgajati mahunarke, uljarice, kupusnjače.
Od povrća najosetljiviji su rotkvice, krastavci i šargarepa. Kod korenastog povrća veoma brzo dolazi do pojave deformisanih podzemnih organa i povećanja broja štetočina. Krastavac reaguje smanjenjem prinosa i slabijom obojenosti plodova. Kupusnjače snažno reaguju na uzastopno uzgajanje u monokulturi na istoj parceli. Veoma brzo dolazi do nakupljanja štetnih organizama.
Među voćnim vrstama najosetljivije su jagode, jabuke i šljive. Kod jagode veoma često dolazi do pojave oboljenja korena i pojave truleži plodova, posebno u vlažnim godinama. Jabuke i šljive nikako ne podnose sadnju na iskrčene parcele gde su bile ove vrste. Na posađenim sadnicama prirasti su kraći i slabiji, a celo stablo ima usporen rast i razvoj.
Kada se jednom pojavi teško je rešiti, jer se posledice mogu osećati godinama. Najbolje je preventivno delovati i sprečiti, a to podrazumeva pravilnu rotaciju useva. Najvažnije je da se ispoštuje odgovarajući interval u kome jedna vrsta i pripadnici iste porodice mogu doći na istu parcelu, obično posle tri do četiri godine.
Pravilnom rotacijom useva možemo održati, ali i povećati plodnost. Takođe, možemo sprečiti pojavu bolesti i povećanje populacije štetnih organizama.
Plodored: Smena useva, pravilna obrada zemljišta i ekonomski benefiti
Kada je do zamora zemljišta već došlo, potrebno je napraviti plan aktivnosti za nekoliko sledećih godina kako bi popravili štetu. Možemo koristiti biljke za zelenišno đubrivo, dodavanje organskih đubriva (kompost, stajnjak), uzgajati kulture koje ne pripadaju istoj porodici ili istoj grupi biljaka (na primer, iz grupe korenašica), uzgajati fitosanitarne biljke, unositi preparate s efikasnim mikroorganizmima.
Tagovi
Autorka
