Ove dve male hidroelektrane mogu da unište 9,2 kilometra rečnog toka, a osim toga, primetni su i štetni uticaji sa ozbiljnim posledicama na zaštićene vrste u ovom području.
Ekološko udruženje Rzav i CEE Bankwatch Network, uz podršku svetske organizacije za zaštitu prirodu WWF, ovih dana su podneli žalbu na rad Evropske investicione banke (EIB), čija je investicija za izgradnju malih hidroelektrana Beli Kamen i Komalj prouzrokovala veliku štetu na rekama Crni Rzav i Ribnica u Srbiji. Podnosioci žalbe smatraju da ovi projekti krše evropske i nacionalne pravne okvire, kao i Konvenciju Saveta Evrope o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa (tzv. Bernska konvencija), navodi se u saopštenju organizacije WWF Adria u Srbiji.
Oba postrojenja su međusobno povezana takozvanim bypass-om, uzimajući vodu iz dve reke, a finansirala ih je EIB putem kredita za mala i srednja preduzeća, i prioritetnih projekata finansijskog posrednika Credit Agricole Srbija AD Novi Sad. Investitor je firma Zlatiborske elektrane d.o.o, registrovana u Čačku, koja je imala u planu izgradnju i trećeg objekta, MHE Peta, neposredno ispod MHE Komalj.
Postrojenja se nalaze na području Parka prirode "Zlatibor", međutim, pre njihove izgradnje nije urađena nijedna studija o proceni uticaja na životnu sredinu, čime je dozvoljeno da ove dve male hidroelektrane unište 9,2 kilometra rečnog toka. Osim toga, primetni su i štetni uticaji sa ozbiljnim posledicama na zaštićene vrste u ovom području, što dokazuje i hidrobiološko istraživanje koje je WWF Adria sprovela 2020. godine.
"Rezultati sprovedenih terenskih i laboratorijskih istraživanja ukazuju na zabrinjavajuće promene staništa poput drastičnog smanjenja količine vode duž vodotoka, na kom su izgrađeni ovi hidroenergetski objekti, i prevelike produkcije algi, a posebno je primetan drastičan pad biodiverziteta na lokalitetu ispod druge MHE, kao posledica čestih promena nivoa vode na istraživanom delu toka", ističe Nataša Milivojević iz Ekološkog udruženja Rzav.
Shodno pravilima EIB-a, za projekte koji se finansiraju preko komercijalnih banaka - posrednika, nije nužno uključena u izradu ekoloških i društvenih procena uticaja, pa ostaje nepoznanica da li je uradila bilo kakvu procenu uticaja ova dva projekta. U ovom slučaju, procena uticaja prepuštena je banci Credit Agricole Srbija, uprkos činjenici da verovatno ne poseduju stručnost u oblasti prava EU ili ekoloških i društvenih standarda EIB-a.
Tagovi
Autorka
