Voćar i povrtar iz Horgoša stekao poverenje domaćeg i ruskog tržišta

Njegova proizvodnja prostire se na tri i po hektara, a osim prodaje na kanjiškoj pijaci, Jožef Joca Kantona svoje proizvode plasira i ruskom tržištu. U njegovoj proizvodnji dominantne su jabuke kojih ima na više od dva hektara, a osim ovog voća uzgaja i breskve. Kada je u pitanju povrće, poznat je po krompiru.

"Nulta tolerancija" nekih zemalja EU za domaće jabuke

Napustio posao mašinbravara i posvetio se poljoprivredi 

Pre 23 godine odlučio je da napusti posao mašinbravara u Prehrambenoj industriji "Vitamin", koji je radio pet godina i posveti se poljoprivredi. Kako kaže, poljoprivreda je već bila zastupljena u porodici Kantona.

"Moji roditelji su se bavili vinogradarstvom, u starom zasadu je bilo malo jabuka i drugog voća. Nisam nalazio sebe u zanatu koji sam izučio i nekom fiksiranom radnom vremenu u preduzeću, više me je privlačilo ono čime su se bavili moji roditelji," objašnjava Kantona.

Četvrtak, subota i nedelja su dani kada, već 23 godine, svoje plodove odnosi na kanjišku pijacu, a kupci nisu samo iz Kanjiže već i iz, dodaje, Novog Kneževca i drugih mesta u blizini.

"U toku godine za osam meseci prodajem jabuke, na malo, razmerim mušterijama oko 20 tona, a iz svake berbe veći deo roda, od 40 do 50 tona na veliko isporučim za tržište Rusije," navodi Joca.

Ulaganja su velika, a proizvodnja uvek nosi rizik

Dodaje da ove godine nije imao problema sa vremenskim nepogodama, te je veoma zadovoljan zbog toga jer, kako kaže, nema izgrađene protivgradne mreže.

Navodi da je zadovoljan i cenom jabuka koja se na pijaci kreće između 60 i 70 dinara po kilogramu za prvoklasne, dok se u izvozu kilogram može prodati od 30 do 35 dinara.

Izvoz uglavnom sledi u decembru jer mu, navodi, ne vredi da jabuke više skladišti u dve hladnjače koje ima - kapaciteta od tri i četiri vagona. Što se ulaganja tiče, navodi da su za proizvodnju jabuka velika, a da ova voćna vrsta nosi i veliki rizik sa sobom ističući da su iz godine u godinu sve skuplji veštačko đubrivo i zaštitna sredstva. Kao poseban problem izdvaja to što nema dovoljno radne snage.

Kaže da na našem području nema mlađih proizvođača koji ostaju u poljoprivrendim gazdinstvima koja se bave voćarstvom, već se time bave oni koji su dugo u ovim vodama. Retkost je navodi da se mladi opredele da ostanu na gazdinstvu, radije odlaze u inostranstvo da se bave drugim poslovima.

"I moj sin koji ima 20 godina ode na Višu tehničku školu u Suboticu, uči za inženjera informatike. Neće da se bavi voćarstvom, nego će gazdinstvo trajati dok ga ja održavam. Ne verujem da će se ćerka koja sada pohađa Srednju ekonomsku školu "Bosa Milićević" u Subotici opredeliti za poljoprivredu, pogotovo što imamo malo gazdinstvo," navodi Kantona.

Nenad Magazin: Prošlo je vreme otkupa, vreme je da se okrenemo prodaji

Bez ruskog tržišta ne bi uspeo da opstane

Kantona uzgaja pet sorti jabuka, tri zimske i dve letnje sorte. Za prodaju su spremne u isto vreme kada i breskve.

"Sav rod bresaka uspem da prodam na pijaci na malo, a kada i novi zasad dospe ukoliko ne budem uspevao sve da prodam mogućnosti za skladištenje ima u hladnjači i preko leta, pa se kod svake sorte na taj način može produžiti vek trajanja najmanje za nedelju dana," objašnjava Kantona.

Krompir na Kantoninom imanju zauzima nešto više od jednog katastarskog jutra, koji takođe prodaje na kanjiškoj pijaci. Međutim, navodi da ni ova proizvodnja nije jednostavna.

"Stigli smo do toga da ni krompir nije lako proizvoditi. Treba voditi računa da se kupi dobar semenski krompir, neophodno je i navodnjavanje i zaštita useva. Godišnje proizvedem oko 15 tona krompira. Trenutno kilogram sa pijačne tezge staje 50 dinara, a 40 dinara ako se prodaje na džak. Dobro je da krompir i breskve uspevam da prodam na malo na pijaci, jer tako postižem bolju cenu," navodi Kantona.

U zalivanju svojih proizvoda koristi vodu iz bušenih bunara sa dubine od 45 metara. Posao mu otežava to što su, navodi, zasadi na nekoliko parcela, a u proizvodnji mu pomaže samo otac koji ima 72 godine.

"Radim sa ocem, koji zbog toga što ima 72 godine može sve manje, ali sve sem berbe i dela rezidbe voćnjaka uradimo sami. Samo za berbu jabuka uzimamo nadničare," navodi Kantona.

Zaključuje da je srećan što se opredelio za poljoprivredu iako, kako kaže, to nimalo nije lak posao. Uzda se u razvoj izvoza na rusko tržište bez koga, ističe, ne bi uspeo da opstane, piše Dnevnik.