Vlažna staništa nestaju tri puta brže nego šume

Poljoprivreda i vlažna staništa su neodvojivi jer, gde nema vode, bilo da se radi o rekama, jezerima, močvarama, lagunama, tresetištima nema ni života i ni opstanka ljudi i prirode. 

Svetski dan vlažnih staništa obeležava se danas, 2. februara, a tim povodom WWF upozorava da smo od 1970. godine izgubili trećinu svetskih površina ove vrste te da ona nestaju tri puta brže nego šume. 

Obnoviti slatkovodne sisteme

Ovogodišnji se dan obeležava uz slogan "Ceni, čuvaj, obnovi - voli", a njime se pozivaju čelnici na hitnu zaštitu, očuvanje i obnovu jezera, reka, močvara i tresetišta. U WWF Adrija ističu kako iskorišćavanje, devastacija i ustaljen način upravljanja rekama, ulaganje u štetne projekte i kontinuirana primena već utvrđenih štetnih praksi moraju da postanu prošlost, kako bi se otvorila vrata za primenu rešenja zasnovanih na prirodi.

"Moramo očuvati i obnoviti ključna slatkovodna staništa širom naše regije. Velik uspeh postignut je prošle godine kada je UNESCO proglasio 5-državni rezervat biosfere Mura-Drava-Dunav, Evropsku Amazoniju, na čijem smo proglašenju radili s brojnim partnerskim organizacijama i institucijama preko dve decenije", naglašava Zoran Mateljak iz WWF Adrije dodajući da ćemo ga istinski zaštititi samo ako napustimo neodržive prakse i povećamo ulaganja u obnovu slatkovodnih sistema, koji su nam ključni saveznici u borbi protiv klimatskih promena. 

Bez vode nema poljoprivrede 

Vlažna staništa su neodvojiva od ekosistema te umnogome koriste poljoprivredi i doprinose dobrobiti ljudi. Ona održavaju plodnost zemljišta, zadržavaju u njemu hranjive materije, smanjuju eroziju i mogućnost saliniteta u priobalju i kiselost zemljišta. Takođe, od njih velike koristi ima stočarstvo kroz ispašu stoke i akvakulturu. Njena važnost se ogleda i u bioraznolikosti kojom se osiguravaju staništa za životinjske i biljne vrste koje posledično osiguravaju osveženje, hlad, zaštitu od vetra, poplava, stanište su korisnim pticama i kukcima. Ona deluju kao prirodni filter u pročišćavanju otpadnih voda te naravno, pomažu u olakšavanju sve težih uslova uzrokovanih klimatskim promenama, bilo da se radi o suši ili poplavama. 

Posebno značajan tip prirodnih vlažnih staništa su tresetišta vezana za određene zone po dnu kraških polja. Ona na globalnom nivou akumuliraju ogromne količine ugljenika čime ublažavaju uticaj klimatskih promena.  

Ramsarska konvencija

UN je prošle godine proglasio početak Decenije obnove ekosistema. Reč je o globalnoj inicijativi sprečavanja, zaustavljanja i uklanjanja štete nanete ekosistemima, ali i poziv svima da budu deo generacije obnove i glasovi za zaštitu staništa koja nam osiguravaju izvore pitke vode, hrane, ali i podršku u aktivnostima koje su bitne za rast i razvoj zajednica koje su u suživotu sa njima.

Prvi Svetski dan vlažnih staništa obeležen je potpisivanjem Ramsarske konvencije 1971. godine, u istoimenom gradu u Iranu. Tada je preko 160 država potpisalo Konvenciju o zaštiti vlažnih staništa od međunarodnog značaja, naročito kao staništa ptica močvarica. Sam Dan Ramsara obeležava se od 1997. godine, a u Srbiji se nalazi 10 ramsarskih područja; Labudovo okno, Obedska bara, Peštersko polje, Carska bara, Zasavica...