Usporen pad potrošnje đubriva, ali precizna poljoprivreda otvara mogućnost daljeg pada

Evropska komisija objavila je izveštaj o tržištu đubriva. Fokusirajući se na privredni uticaj i uticaj đubriva na okolinu, zaključak je pokazao da se njihova upotreba u EU poslednjih godina stabilizovala. Međutim, usvajanje preciznih poljoprivrednih tehnologija nudi potencijal za učinkovitiju upotrebu.

Ekonomske koristi od učinkovitije primene đubriva su jasne. Nivo cena đubriva može imati značajan uticaj na poljoprivrednike jer čine prosečno 10% troškova potrošnje. Osim toga, cena azotnog đubriva  zavisi od cene prirodnog gasa, jer to predstavlja 60% do 80% proizvodnih troškova. Za poljoprivredni sektor to povećava njihovu izloženost nestabilnim svetskim cenama energije.

90% đubriva u EU je domaće proizvodnje

U pogledu stope upotrebe, upotreba đubriva znatno se smanjila tokom 1990-ih i 2000-tih godina zbog tržišno orijentisanih reformi Zajedničke poljoprivredne politike. Ovo izjednačavanje prvenstveno je posledica blagog rasta korišćenja među državama članicama koje su se nedavno pridružile EU (EU-N13: Bugarska, Hrvatska, Kipar, Češka, Estonija, Mađarska, Letonija, Litvanija, Malta, Poljska, Rumunija, Slovačka i Slovenija).

Uprkos tome što je 90% đubriva u EU domaće proizvodnje, EU je još uvek neto uvoznik. Većina se snabdeva iz Severne Afrike, Rusije i SAD-a. Fosfatna đubriva se uvoze u EU iz Maroka i Rusije, a proizvodi s kalijumom potiču uglavnom iz Rusije i Belorusije, objavila je Evropska komisija.

Uticaj korišćenja đubriva na okolinu je mešovit. Kada se koriste na odgovarajući način, njihova upotreba može povećati proizvodnju biomase, pomoći apsorbovanju više ugljen dioksida, a istovremeno povećati prinose. Ovi povećani prinosi takođe smanjuju pritisak na zemlju dopuštajući da se proizvodi više hrane na manjem području, što smanjuje emisije. Ipak, prekomerna upotreba đubriva može imati negativan uticaj. To može dovesti do propuštanja azota u vodotoke i narušiti ravnotežu okolnih ekosastava.