Bio bi to svojevrstan OPEC, ali ne za naftu nego za žito. U njemu bi učestvovali SAD, Kanada, Brazil, Argentina i Evropska unija. Šta bi to značilo u praksi?
Ukrajina oživljava rusku ideju o stvarnju Organizacije zemalja izvoznica žitarica sa zapadnim partnerima, piše Jaroslava Bukta za Euroactiv dajući naslutiti kako se igre oko ove vredne robe o kojoj zavisi globalna prehrambena sigurnost nastavljaju. Dakle, ukrajinska vlada je nedavno predložila formiranje ovakvog tela koje bi okupilo najvažnije svetske izvoznike žitarica kako bi koordinisali napore, prevazišli moguće prepreke za izvoz i zaštitili ekonomske interese članica. U njemu bi učestvovali SAD, Kanada, Brazil, Argentina i Evropska unija.
Ipak, stručnjaci upozoravaju na potencijalne negativne posledice zbog čega je potrebno dodatno pojašnjenje njegovog funkcionisanja.
Upravo je Rusija početkom 2000-ih pokušala da stvori takvo partnerstvo sa Ukrajinom i Kazahstanom, sličnu Organizaciji zemalja izvoznica nafte (OPEC).
Zamenik ukrajinskog ministra poljoprivrede Markijan Dmitrasevič navodi da je ovakva ideja reakcija na trenutni poremećaj izvoza iz Ukrajine. Kaže da ekonomska suština njihove inicijative predstavlja protivtežu uceni, kada je reč o žitaricama i hrani kojom se Rusija trenutno bavi.
U fokusu je da se postigne dogovor oko kvota za izvoz žitarica. Dakle, oko 400 miliona ljudi se u određenoj meri hranilo ukrajinskim žitom, a značajan deo je u zemaljama u kojima ljudi troše više od 40 odsto svog godišnjeg prihoda na hranu.
Zemlje uvoznice imaju zalihe, ali je pitanje do kada će one trajati. Crnomorske luke su blokirane, transport onemogućen, što može dovesti do velike krize. Pre sukoba, 90 odsto ukrajinskog izvoza se odvijao preko morskih luka, što je omogućavalo da mesečno izvozi pet i više miliona tona te robe.
Zagovornici stvaranja organizacije navode da bi ona mogla da spreči zabrane izvoza koje su preduzele neke zemlje, prvenstveno Indija. S druge strane stručnjaci dižu svoj glas i upozoravaju da bi kvote mogle dodatno povećati cene na svetskom tržištu čime bi najviše bile pogođene siromašne zemlje uvoznice, posebno afričke i Bliskog Istoka.
Nisu jasne ni granice takve organizacije, svojevrsnog OPEC-a za žitarice i Svetske trgovinske organizacije, navodi Bukta. Jer, nemoguće je biti član grupe koja određuje kvote i ujedno organizacije čiji se rad zasniva na slobodnom tržištu.
Oleg Nivievski, profesor i potpredsednik ekonomskog obrazovanja na Kijevskoj školi ekonomije, takođe je skeptičan prema inicijativi. Objasnio je da ograničenja izvoza mogu dovesti do porasta tržišnih vrednosti i ugroziti sigurnost hrane, dok poljoprivrednici trpe zbog nižih domaćih cena.
Tagovi
Autorka
