Sve više hmelja na vojvođanskim njivama

Nakon decenija propadanja srpske industrije hmelja, ova zelena šišarka, sve više raste na vojvođanskim njivama zahvaljujući odluci pojedinih pivara da otkupljuju domaći hmelj, i posvete se zanatskoj proizvodnji ovog pića.

Srpski hmelj, čija tradicija uzgoja na ovim prostorima traje 250 godina, i dalje se najviše gaji u Bačkoj, u okolini Bačkog Petrovca, a nekada se izvozio širom sveta, od Nemačke, Engleske, do Amerike, a zabeleženo je da je stigao i do Japana. U okolini Bačkog Petrovca bilo je pre jednog veka više od osam hiljada hektara pod ovom kulturom, kaže direktor "Petrovec" d. o. o. Rastislav Struhar, koji je jedan od najvećih uzgajivača hmelja u našoj zemlji. 

"Tokom 250 godina duge tradicije, bilo je raznih uspona i padova kada je reč o hmeljarstvu", kaže Struhar, ali ističe, ipak, da je na srpskim njivama, zahvaljujući uzgajivačima i stručnjacima, sačuvana čuvena autohtona sorta Bačka. 

Revitalizacija hmeljarstva - cilj ili san?

Postojala bojazan da će hmelj nestati sa naših polja 

Devedesete godine u Srbiji, gotovo potpuno su uništile nadu da će na našim njivama, ova biljka penjačica, nastaviti da raste te je postojala bojazan da će hmelj zauvek nestati sa naših polja, prenosi Dnevnik. Proteklih godina rastom potražnje i proizvodnje u malim zanatskim pivarama kao i pivarama koje imaju dugu tradiciju proizvodnje kvalitetnog piva, sve je više i površina pod hmeljom. Struhar kaže da će ove godine berbu imati na oko osam hektara.

Akademik Jan Kišgeci, vodeći stručnjak za hmeljarstvo, podseća da je oduvek sudbina piva vezana sudbinu hmelja, bez koga nije moguće napraviti ovaj napitak.  Danas, sav hmelj uvozimo, osim onog koji se proizvodi već četvrt milenijuma u Bačkom Petrovcu. "Upravo je ta tradicija doprinela da naučimo da stvaramo nove sorte, a srećom, sačuvan je sadni materijal, genetika", kaže Kišgeci. Profesor navodi da je reč o sortama hmelja namenjenim za proizvodnju visoko kvalitetnog piva, a kvalitet, kaže, danas nauka lako meri, a kupci ga prepoznaju. 

Na 100 litara svega stotinjak grama hmelja

Stručnjak za proizvodnju piva, dr Dimitrije Aranđelović, konsultant u kompaniju "M6 Eden", objašnjava da je pivo jedinstven proizvod u svetu jer ni jedan drugi prehrambeni proizvod na svetu ne sadrži hmelj. Po njegovim rečima hmelj je, prestao da postoji na našim njivama dolaskom na tržište velikih multinacionalnih kompanija koje se snabdevaju ovom biljkom iz svojih centrala. 

"Koliko je hmelj važan u proizvodnji piva možda najbolje govori podatak da se na 100 litara dodaje svega stotinjak grama ove zelene šišarke", kaže šef službe za kontrolu kvaliteta u BIP-u Tanja Nikić. 

Voda, ječmeni slad i kvasac, kao i tri vrste aromatičnog hmelja iz Bačkog Petrovca, domaći su sastojci bez kojih, ističe, ne bi bilo moguće napraviti prvo srpsko domaće pivo od 100 odsto sirovina iz naše zemlje. 

Za podizanje jednog hektara pod hmeljem, potrebno je obezbediti oko 50.000 evra. Neophodan je i kombajn za preradu, čija se cena kreće i do pola miliona evra. Za sušaru treba izdvojiti još 150.000 evra.