Lokalne vlasti u Kniću pokrenule su Geografsko informacioni sistem za poljoprivrednike u kome će proizvođači moći odmah da saznaju kakvi su potencijali njihovih parcela i šta najbolje uspeva na njihovim njivama.
U Kniću će poljoprivrednici uskoro jednim klikom kompjuterskog miša moći da provere da li njihovo podneblje, mikroklima ili sastav zemljišta odgovaraju kulturi koju žele da gaje. Lokalne vlasti u ovoj opštini počele su uvođenje Agro GIS-a ili Geografsko-informacionog sistema. Kada potpuno zaživi, taj sistem će biti od koristi poljoprivrednicima, ali i predstavnicima vlasti.
Takozvani Agro GIS služiće za praćenje i planiranje biljne proizvodnje u ovoj opštini, čiji razvoj gotovo stoprocentno zavisi od poljoprivrede. Pomoću GIS-a poljoprivrednici će na jednom mestu imati sve podatke kada odlučuju o tome koju kulturu će gajiti, a lokalna samouprava će imati uvid u to da li proizvodnja koju je poljoprivrednik zamislio zaslužuje subvencije.
"Kada poljoprivrednik, iz okoline Knića, ubuduće bude želeo da zasadi borovnice, nektarine ili neku drugu voćarsku, ratarsku ili povrtarsku kulturu moći će u ovom sistemu da sazna kakva je mikroklima, gde je njegova njiva, kakav je sastav zemljišta, nadmorska visina, kao i sve ostale parametre važne za uzgoj vrste koju je odabrao. Ovaj sistem je živ. Stalno će se nadograđivati i radiće se fazno", kaže Zoran Đorović, predsednik opštine Knić.
Od Agro GIS-a najveću korist će svakako imati poljoprivrednici. Njima bi ovaj sistem trebalo da skrati put do odluke šta može da uspeva na njihovim njivama. Na jednom mestu nalaze se parametri koji su za njih važni. Tim pre što je ova opština razuđena i u različitim delovima su drugačiji klimatski uslovi. Deo kod Gružanskog jezera je plodna dolina u kojoj uspevaju povrtarske kulture, dok je ostatak na različitim nadmorskim visinama i sa različitim sastavom zemljišta. Jedan deo sela gravitira ka Rudniku, dok su drugi orijentisani ka Gledićkim planinama.
Međutim, korist od Agro GIS-a imaće i lokalne vlasti. Njihov budžet za subvencije je skroman i godišnje iznosi oko 20 miliona dinara. Kako Đorović kaže zato ga treba korisno i pametno raspodeliti.
"Agro GIS biće veoma važan pri dodeli sredstava iz lokalne kase. Ne može neko da traži subvencije, recimo, za gajenje borovnica, ako svi parametri ukazuju na to da ona ne može da uspe na njivi onog koji traži novac. Na taj način smanjujemo rizik da budžetska sredstva, odnosno novac poreskih obveznika, ulažemo u nešto što je unapred osuđeno na propast", objašnjava Đorović.
Prema njegovim rečima tako se čuva novac namenjen poljoprivredi a on će biti dodeljen onome čija je odluka opravdana. Naravno, poljoprivrednici uvek mogu da dođu i posavetuju se šta bi mogli da sade na svojim parcelama. "Obezbedili smo stručnjake sa instituta i fakulteta različitih profila. Poljoprivrednici će u konsultaciji sa njima moći da provere koliko je njihova odluka ispravna. Svima je cilj da se što manje prave greške, jer i proizvođači ulažu svoj kapital i dobro je da budu sigurni da će im se investicija na kraju isplatiti", dodao je Đorović.
Prva faza projekta Agro GIS će biti potpuno dostupna najkasnije do početka zime. Baš u vreme kada se poljoprivrednici pripremaju za narednu sezonu radova. Uporedo sa uvođenjem Geografsko-informacionog sistema lokalne vlasti planiraju široku kampanju s ciljem da se obodni krajevi preorijentišu na voćarstvo, zbog povoljnih klimatskih uslova i sastava zemljišta.
Prema rečima Mirjane Pavlović, iz Fonda za razvoj poljoprivrede u Kniću, nabavljeno je 4.000 sadnica voća, koje će biti podeljenje upravo na područjima koja su prema Agro GIS-u pogodna za voćarstvo.
"Cilj nam je da zadržimo mlade na selu, a ako ih već molimo da ostanu, onda je red i da im pomognemo. Upravo se mladi odlično snalaze sa primenom novih tehnologija u poljoprivredi a što je najvažnije, spremni su da uče i da potraže pomoć stručnjaka, koju ćemo im obezbediti, obećava Mirjana Pavlović.
Tagovi
Autorka
