Solarni paneli u poljoprivredi Srbije - dobra priča ili pusta želja?

Sunce i njegova energija su nezamenljivi, ali način njenog korišćenja se praktično nije menjao već hiljadama godina. Sunce sija, a biljke rastu. Danas, tehnika i tehnologija omogućavaju iskorišćenje solarne energije na različite načine i svrhe, što kod nas još nije zaživelo, smatra profesor sa Fakulteta tehničkih nauka (FTN) u Novom Sadu Filip Kulić.

Koristi se za zagrevanje plastenika i eventualno pripremu tople vode. Topao vazduh se može koristiti za sušenje voća, povrća i žitarica. Preko panela na krovovima hala stočarskih farmi, najčešće svinjarskih, proizvedena struja može da zadovolji energetske potrebe skoro čitave proizvodnje. 

Solarne ploče u poljoprivredi? Efikasne u uzgoju živine i povrća

"Takođe, postoje i rashladni sistemi zasnovani na solaru ali su pogodni za veće potrošače kao što su hladnjače ili proizvodni pogoni", kaže Kulić i dodaje da je, na primer, danas, veoma aktuelna upotreba solarnih panela za napajanje pumpi za navodnjavanje useva u uslovima kada u blizini ne postoji distributivna električna mreža i mogućnost priključenja na neki konvencionalni izvor električne energije.

"Korist od navodnjavanja je tolika da se i ulaganje u fotonaponski sistem, koji je relativno skup, veoma brzo isplati."

Interesovanja još uvek nema dovoljno?

Tako se vrlo brzo isplatilo i ulaganje Bora Đukića iz sremskog sela Mađelos, koji je pre skoro 10 godina postavio osam panela od 14 m2. Ti paneli snage 2,5 kW pokreću pumpu snage 1,25 kW za navodnjavanje 13 jutara voćarskih zasada breskve, nektarine i jabuke.

"Treba da daš 9.000 evra, nek ti država vrati 60 odsto kao meni onda, ostaje ti tri do četiri hiljade evra. Za te pare ne možeš potrošiti struje za pet godina sa pumpom od 1,5 kW. Tako da je u nekim nedođijama, kao što je moja - pravi potez. Nema boljeg, ti imaš 12-14 sati besplatne energije za navodnjavanje", siguran je Đukić.

Vlasnik firme "Conseko" koja se bavi primenom solarnih sistema Miodrag Vuković kaže da interesovanje poljoprivrednika za ovu ugradnju još uvek nije dovoljno s obzirom na benefite.

"Na primer, za navodnjavanje lešnika površine od pet do 10 ha, potreban je sistem koji će obezbeđivati energiju za pumpu za vodu u trajanju od šest do 10h dnevno punim kapacitetom za rad pumpe od 3 kW pri dnevnoj svetlosti. Takva investicija košta između deset i dvanaest hiljada evra i uz dalje potpuno besplatno navodnjavane narednih 10 do 15 godina", postavio nam je računicu Vuković i istakao da je "to sve bez subvencija".

"Vajda" i za poljoprivrednike

Da bi podstakla korišćenje obnovljivih izvora energije, država je prošle godine donela Zakon što bi trebalo da bude pokretač ugradnje solarnih elektrana i vetroparkova čime će se ubrzati dekarbonizacija energetskog sektora Srbije. Zatim je Ministarstvo energetike u okviru Nacionalnog programa energetske sanacije, raspisalo Javni poziv putem jedinica lokalne samouprave kojim se zainteresovanim građanima sa 50 odsto troškova subvencioniše ugradnja panela. Trenutno je, prema informacijama koje je dobio Agroklub od Ministarstva, aktuelan poziv u 27 lokalnih samouprava, a do sada se kod onih koje su završile isti prijavilo 490 domaćinstava.

Uskoro moguća proizvodnja zelenih kilovata u domaćinstvima

Iako ovaj konkurs inicijalno nije predviđen za polјoprivredna gazdinstva i njihove namene, itekao je iskoristiv za pojedina. Pčelar Petar Radulović iz Rudne Glave kod Majdanpeka je tako prošao konkurs svoje opštine, a razlog zašto je uopšte aplicirao jeste jer u njegovom selu često nestaje struja.

"Takođe, ja kao pčelar dosta struje trošim kada topim vosak. Istopiti 100 i nešto kilograma voska zahteva veliki rad i energent u vidu struje. Koristim je i kada stavljam satne osnove, ali tu koristim pretvarač na nisku struju. Još, instalirao sam struju do pčelinjaka, koji je udaljen 300, 400 metara od kuće. Računam da će mi se ova investicija isplatiti bar za sedam godina, a možda i kraće", kaže Radulović koji trenutno ima preko 80 košnica.

Sistem kupac - proizvođač

Priprema dokumentacije mu nije teško pala. Kaže, nije bilo komplikovano, a sam konkurs je bio razumljiv. Ipak, za sremskog voćara informisanje o ovom subvencionisanju, kojim se između ostalog promoviše uvođenje u sistem kupac-proizvođač električne energije, bilo je kamen spoticanja.

"Na primer, ja imam halu, 30x14 m i krov mi je okrenut ka jugu. Imao bih od ujutru do uveče mogućnosti za proizvodnju energije iz solarnih panela i da prodajem onu proizvedenu. To je dobra priča, ali u praksi - nema veze s vezom", kategoričan je Bore Đukić.

Kako uopšte funkcioniše taj sistem, objasnio nam je projekat menadžer firme PannonSolar Andraš Horvat.

"U fotonaponskom polju se stvara jednosmerna struja, pri insulaciji, onda se ta struja preko invertera pretvara u naizmeničnu. Taj inverter koji je priključen na unutrašnju potrošačku mrežu objekata utapa tu energiju u svoju unutrašnju mrežu. Jedan deo ode direktno u frižider, TV i sve što je uključeno, a višak se vraća u mrežu Elektro distribucije", kaže Horvat i dodaje da je taj višak zapravo meren od strane dvosmernog brojila - u jednom smeru meri koliko ste vi potrošili, a na drugom meri koliko ste predali.

"Benefit s jedne strane ostaje u vašoj kući u vidu uštede energije, a drugi deo odlazi u mrežu. Ta količina se u obračunu meri kao predata."

Milijarde evra fotonaponskih sistema

Još uvek nema preciznih informacija da li će biti konkursa na republičkom nivou namenjenih isključivo za poljoprivrednu proizvodnju. Ali, kako smo saznali iz resornog Ministarstva, očekuje se nastavak Nacionalnog programa. U saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj obezbeđeno je 20 miliona evra za energetsku sanaciju stambenih zgrada. Javni poziv očekuje se početkom 2023. godine. Ipak, u ovim brojkama, profesor sa FTN-a vidi još jedan problem.

"Trenutno je za subvencionisanje privatne izgradnje fotonaponskih sistema Republika izdvojila 100 miliona dinara, što je 850.000 evra. To je dovoljno za izgradnju fotonaponskih sistema snage oko 900 kW. Ako prosečno domaćinstvo izgradi postrojenje snage 5kW, sredstva su dovoljna za 180 domaćinstava za celu Srbiju. Inače, potencijali i potrebe naše zemlje za fotonaponskim sistemima se mere u milijardama evra", ukazuje Kulić.

Pojednostavljena procedura za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora

A kada govorimo o potencijalima, udeo struje iz solarnih elektrana u Mađarskoj 2021. godine iznosio je 11,1 odsto, što je najveći udeo u nekoj od 27 članica Evropske unije. Na pitanje Horvatu čija je firma u suvlasništvu "Magyarosi Solar"-a iz pomenute države, kakve potencijale ove energije vidi u Srbiji, dobili smo jednostavan odgovor - fantastične.

"To je to! Prirodni resurs u Srbiji je merljivo veći od prirodnog resursa Mađarske, budući da mi imamo toliko neiskorišćenih krovnih površina. Mislim da je potencijal tržišta beskonačan. Koliko će biti primena regulativa u praksi efikasna, od toga zavisi i volja domaćinstava", kaže Horvat.

Dok struja ne poskupi

O tome je govorio i Kulić, kada je objasnio da nema većeg interesovanje za korišćenjem solarne energije na poljoprivrednim gazdinstvima, dokle god je ona skuplja od konvencionalnih izvora iste.

"Proizvodnja električne energije je sada sve aktuelnija zbog rasta njene cene ali još uvek nema velikog interesovanja jer situacija nije postala 'kritična'", kaže ovaj stručnjak i dodaje da je uvek potreban jak podsticaj da se mišljene ljudi promeni, a jedini podsticaji koje donose rezultate su nestašice.

"Energetska kriza sa kojom se suočavamo će neminovno uticati i na svest ljudi. Nestašica klasičnih energenata će podstaći na razmišljanje i povećati značaj, a samim tim i interesovanje, za sve obnovljive izvore energije pa i za solarnu", zaključuje novosadski profesor.