Nepunih 670 miliona dinara otišlo je iz budžeta države poljoprivrednim zadrugama i to kroz Programe podrške sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja.
Prošle godine je 58 zadruga bespovratno iz budžeta države dobilo 667 miliona dinara. Od tog novca kako kažu poljoprivrednici mnogi su uspeli da poboljšaju svoju proizvodnju.
Projekat "500 zadruga u 500 sela" prevazilazi sva očekivanja
Sedmorica stočara u podrudničkom selu Vojkovci kod Topole, zahvaljujući ovim podsticajima, uspeli su da razviju svoja poljoprivredna gazdinstva i to zajedničkim snagama.
"Poboljšali smo genetski potencijal našeg stada, konkurentniji smo na tržištu tako. Planiramo neku preradu u sir i kajmak", objašnjava direktor zadruge u Vojkovcima Nikola Mihailović.
Ovo je zadruga koju čine mladi poljoprivrednici od svega 20-ak godina. Ukupna površina zemljišta pod kojim se nalaze njihovi zasadi i usevi iznosi 120 hektara, a pretežno u njihovoj proizvodnji dominira voćarstvo. Osim toga, posvećeni su i proizvodnji mleka.
"Predajemo 300 litara mleka dnevno. Bespovratnim sredstvima države kupili smo 25 junica simentalske rase. Našli smo tu neku računicu u mleku. Pokušavamo da poboljšamo uslove života, što sebi, što drugim mladima u selu", navodi jedan od zadrugara Marko Mijajlović.
I u drugim delovima Srbije poljoprivrednici su uspeli da ostvare uspeh od ovih sredstava. Iako je prva asocijacija na Gornji Milanovac proizvodnja čuvenog i kako ga inače zovu, "pravog" eurokrema "Takovo", ovo mesto razvija se veoma dobro i u poljoprivrednom smislu, prevashodno u povrtarstvu. Direktor zadruge "Davidovica" u Gornjem Milanovcu Milan Aleksić objašnjava da poljoprivrednici iz tog kraja planiraju da u razvoj ove grane poljoprivrede ulože oko 7,5 miliona dinara.
"Računamo da će ta deca krenuti sa nama, da se bave plasteničkom proizvodnjom, da će imati od toga zarade", navodi Aleksić.
Osim državnih subvencija, razvoju poljoprivrede u Gornjem Milanovcu pomaže i sama opština.
“Svaku zadrugu pomogli smo tehnički prilikom popunjavanja obrazaca, pripreme tehničke dokumentacije, saradnje sa Ministarstvom," navodi Milka Nedeljković iz Kancelarije za poljoprivredu iz Gornjeg Milanovca.
Da poljoprivrednici prepoznaju značaj i važnost postojanja zadruga pokazuje zadruga "Kalemar" koja u Kohunju kod Kruševca postoji više od 100 godina, tačnije od 1904. godine.
"Naša zadruga ima 75 zadrugara i 34 kooperanta. Dobili smo sredstva u visini od blizu deset miliona, jedan traktor savremeni sa deset priključnih mašina, a ove godine ćemo u Rusiju izvesti 640.000 loznih kalemova," navodi direktor zadruge Dragan Vulić.
Zahvaljujući udruživanju i zajedničkom radu uspeli su da nabave opremu koju kao individualni proizvođači ne bi uspeli, a nadaju se da će im one pomoći u razvoju proizvodnje.
"Udruživanje nam je za sada donelo mašine koje su za manje proizvođače nedostižne i po ceni i po kvalitetu," ukazuje kooperant zadruge Đurđe Žarković.
Dušan Petković iz Privredne komore Srbije smatra da poljoprivrednici, kada su udruženi, mogu lakše da se probiju i pozicioniraju na tržištu i dodaje da, osim toga, ima i drugih prednosti udruživanja.
"Poljoprivrednici udruženi nastupaju bolje, standardizuju svoju proizvodnju, ali i lakše mogu da primene sve ono što smo preuzeli kao novu regulativu Evropske unije," navodi Petković.
U cilju oživljavanja sela i očuvanja postojećih, država je u zadržavanje mladih na selu, kroz osnivanje zadruga, uložila u poslednje tri godine 1,7 milijardi dinara, a u tom periodu osnovano je više od 600 zadruga, piše RTS.
Izvori
Tagovi
Autorka
