Proizvodnja biogasa - od mulja i taloga iz vode do stočarskih farmi

Biogas, energent koji može da se dobije iz organskih ostataka odnosno raznih vrsti otpada, mogao bi da bude značajan oslonac Srbije u građenju stabilnog energetskog sistema, prenosi N1. Ovaj energent ne pravi štetne emisije zagađenja kako se pokazalo, može da donese zaradu i boljitak, ne samo energetskom sektoru već i poljoprivredi. Da se u poljoprivredi krije potencijal Srbije da dođe do manje gasne zavisnosti, smatra i profesor beogradskog Poljoprivrednog fakuleteta u penziji Miladin Ševarlić.

"Biogas je jedan od potencijalno značajnih izvora energije. Energija iz ovog izvora može se transportovati i skladištiti. Može se proizvoditi kontinuirano 24/7 u zavisnosti od sastava sirovina", kaže Ševarlić i dodaje da je jedna od prednosti ovog načina dobijanja energije to što je decentralizovan, ne moramo da uvozimo masu potrebnu za dobijanje energije.

Profesor Ševarlić navodi da su potencijali Srbije orgomni i da je moguće proizvoditi od tri do šest milijardi kubnih metara gasa.

"To zavisi od toga da li bi se koristili samo ostaci ili bi se gajile specijalno ciljane sorte koje se zaseju i mogu da eksploatišu 20 godina. Najperspektivnija biljka jeste jerusalemska artičkoa", kaže ovaj agroekonomista i dodaje da ona daje 20 tona suve biomase i 20 tona krtole po hektaru.

Biogas iz otpada, ostataka i mulja

Jedna od tehnologija koja je prijateljska po okolinu jeste ona koju primenjuje nemačka kompanija Vabio. Ona, prema rečima direktora Duška Boškovića za razliku od uobičajene, koristi metanaciju odnosno fermentaciju gde određene vrste mikroogranizama razlažu sirovinu i kako kaže, kao proizvod se dobija biogas koji sadrži metan i ugljen dioksid (CO2) i određena količina drugih jedinjena

"Uvrštava se u obnovljive izvore jer se koriste otpadni materijali kao sirovina čiju produkciju imamo svake godine, a zeleni zato što smanjuje emisiju ugljen dioksida", kaže Bošković i dodaje da je i voda jedan od izvora, odnosno talog koji ostaje posle prečišćavanja.

Proizvodnja biogasa ostavlja i nus proizvode, odnosno digestat koji ima odlične karakteristike kao veštačko đubrivo, a za razliku od mineralnih đubriva povećava prinos.

"Biogasne elektrane ne emituju u vazduh nikakva jedinjenja, ne proizvode otpad koji treba lagerovati, ne zagađuju vodotokove i ne produkuju otpadne vode", navodi direktor Vabio kompanije i dodaje da nemaju ni jedan negativan uticaj na životnu sredinu za razliku od drugih tehničkih rešenja.

Jeftini i čistiji

Proizvodna cena biogasa dobijenog iz ostataka je 0,045 evra po kWh, što je jeftinije oko 20 odsto u odnosu na ugalj i 40 odsto u odnosu na nuklearnu energiju. Prema Boškovićevim rečima, za cenu od 250-280 evra možete dobiti hiljadu kubnih metara gasa.

"Srbija godišnje proizvede oko 28.000 gigavat sati električne energije iz termo elektrana na ugalj. Svake godine na oko 5.000.000 hektara poljoprivredne zemlje u Srbiji ostaje oko 25.000.000 tona otpadne biomase. Ako se sakupi samo 60 odsto od raspoložive biomase, odnosno 15.000.000 tona sa našom tehnologijom biogasa moguće je proizvesti 44.528 GWh, termičke energije, ili oko 26,716 GWh električne energije", navodi on.

Kapaciteti mogu da budu i veći, kaže profesor Ševarlić, jer je moguće koristiti i organski deo komunalnog otpada, otpadnih ekstrakata na stočarskim farmama, kao i otpada iz otpada restorana, trgovačkih mreža. Kada je u pitanju poljoprivreda smatra da je potrebno vezati se za ratarsku proizvodnju jer onda donosi mnogo više otpada.

Iz Privredne komore Srbije Nebojša Vraneš navodi još neke probleme koji bi trebalo da se reše. Pre svega separacije otpada na deponijama, razdvajanje biootpada na mestu nastajanje, potreba za razvijanjem tržišta za tečno đubrivo. Kako navodi, ove prakse još nisu zaživele.

"U Srbiji kao što znate postoje mnoga postrojenja neka su po poslednjim EU standardima, a ubrzo se očekuje da proradi energana na deponiji Vinča koja će pokazati mnoge prednosti i gde ćemo napraviti veliku prekretnicu u rešavanju deponijskog otpada u Srbiji", smatra Vraneš.

Uvoz - milijarda evra

Preptostavka je da će Srbiji tokom zime nedostajati oko 500 megavata električne energije i da će uvoz koštati oko milijardu erva, a za očekivati je da će cena električne energije sledeće godine porasti pa će i iznos koji ćemo morati platiti za uvoz verovatno biti i veći. Prema rečima Boškovića, investiranjem pet ili šest milijardi evra u biogasne elektrane moguće je izgraditi kapacitete koji bi nadomestli manjak.

"Moguće izgraditi kapacitet instalisane snage od 880 do 1.000 megavata zelene električne energije, odnosno godišnje sa domaćim inženjerima i resursima izgraditi kapacitete od oko 150 MW električne enrgije", kaže on objašnjavajući da to znači da je već za oko četiri godine moguće izgraditi nedostajući kapacitet instalisane snage oko 400-500 MW, računajući da je za pripremu i projektovanje potrebno oko godinu dana. 

Veliki potencijali za proizvodnju 

Iz udruženja za biogas Srbija Lidija Carević napomenula je da u Srbiji još uvek ne postoji regulativa za proizvodnju čistog metana iz biogasa, ali da su potencijali u proizvodnji tog energenta ogromni, prenosi Energetski portal.

"S obzirom da je Srbija poljoprivredna zemlja i da čak 65 odsto njene površine čini obradiva površina, govorimo o velikoj količini otpada sa farmi, odnosno sirovini koja se koristi za dobijanje biogasa. Trenutno u Srbiji u punom kapacitetu rade čak 34 biogas elektrane. S obzirom da smo mlado tržište, ovo je impozantna cifra", kaže Carevićeva i navodi pokazatelje da se tržište razvija u dobrom pravcu, a to su da trenutno imamo čak 81 postrojenje u privremenom statusu, što znači da će u naredne dve do tri godine sektor značajno porasti.