Sadržaj otrovnih pesticida u voću je enormno porastao, čak za 53 odsto. Koje voće je najviše pod lupom?
Upotreba pesticida predstavlja veliki problem, jer se ostaci ovih materija nalaze u voću i povrću uprkos višegodišnjim obećanjima zemalja članica EU da će ih postupno ukinuti.
Građani su izloženi vrlo velikom porastu učestalosti i intenziteta ostataka najotrovnijih na voću i povrću koji se prodaju u EU. U Izveštaju koji je objavila organizacija Pesticide Action Network Evrope navodi da je kontaminacija najopasnijim pesticidima pronađenim u voću povećana za 53 odsto u periodu 2011-2019.
Prezentovani rezultati su, kako navode, u suprotnosti sa zvaničnim tvrdnjama da njihova upotreba opada. Možemo reći da se radi o neuspehu država članica da implementiraju regulativu EU i tako zaštite potrošače. Analiza, na osnovu skoro 100.000 uzoraka, dovodi u pitanje tvrdnje Evropske Komisije o smanjenju ovih sredstava.
Prikazan je pojačan trend rasta voća kontaminiranog najopasnijom kategorijom pesticida u periodu između 2011. i 2019. godine.
Pre 10 godina samo četiri odsto kivija sadržavalo je ostatke ovih materija, a porastao je na 32 odsto. Za višnje je utvrđen rast kontaminiranih uzoraka u poređenju sa 2011., kada je njihov udeo bio 22 odsto, dok je u 2019. taj iznos bio 50 odsto. Ista situacija je i s drugim vrstama voća: jabukama, kruškama, breskvama. Kupine, breskve, jagode, trešnje i kajsije su najkontaminiranije voće.
Kada je u pitanju povrće, možemo reći da je to povećanje bilo manje nego za voće. Celer, krastavci, spanać, salata su pokazali rast ostataka, ali sadržaj nije imao tako dramatičan skok.
EU je u okviru svoje strategije Od njive do trpeze predložila smanjenje upotrebe i rizika od pesticida za 50 odsto do 2030. godine. Od 2019. Brisel je počeo da prati napredak zemalja članica. Izvršna vlast EU otkrila je pad od 12 odsto u 2019. u upotrebi onih koji sadrže štetne hemikalije.
Ipak, analiza PAN Europe pokazuje osam odsto povećanje udela voća i povrća kontaminiranog najopasnijim pesticidima u 2019. u odnosu na 2015.-2017.
"Umesto da se smanje ili potpuno nestanu toksične materije uočeno je dramatično povećane izloženosti ovim najotrovnijim supstancama u poslednjih deset godina", rekla je Salome Rojnel, aktivistkinja PAN Europe. Dodala je da se zakoni zanemaruju, potrošači su izloženi povećanom riziku, a vlade nemaju nameru da ih zabrane.
Očekuje se da će Evropska komisija 22. juna izneti zakonski predlog sa novim ciljevima njihova smanjenja. Postojala je intenzivna kampanja lobiranja od strane kompanija koje se bave proizvodnjom ovih hemijskih materija, koristeći trenutnu geopolitičku situaciju kako bi opravdali svoj argument. Prema anketi koja je sprovedena širom EU u 2019. godini više od trećine građana se izjasnilo da je zabrinuto zbog kontaminacije hrane pesticidima.
Tagovi
Autorka
