Poljski recept za konkurentnost: Dobra organizacija, udruživanje i edukacija

Kako je Poljska postala jedan od lidera u Evropi u sektoru svinjarstva, živinarstva i voćarstva moglo se čuti na upravo održanoj trećoj radionici projekta "CAP for Us“ HPK na kojoj su predstavnici spomenute zemlje preneli svoja iskustva iz ovih proizvodnji kao i mogućnost njihovog razvoja kroz novo Programsko razdoblje 2021.-2027.

Svoje živinarsko gazdinstvo predstavio je Sigmund Stronski (Zygmunt Stronski), dok je iskustva i znanja iz svinjarstva izneo Jerži Salitra (Jerzy Salitra), a stanje poljoprivrede u toj zemlji približio je Viktor Šmulevič (Wiktor Szmulewicz), i sam poljoprivredni proizvođač i predsednik Nacionalnog veća poljoprivrednih komora.

Prema njegovim rečima, uspešni rezultati u ovoj proizvodnji leže u trudu i radu prvenstveno porodičnih poljoprivrednih gazdinstava čiji je razvoj započeo završetkom komunističke ere, nakon koje je država odlučila da im podeli zemlju. 

PG-ova je iz godine u godinu bilo sve više, a trenutno zauzimaju više od 70 odsto od ukupnog broja gazdinstava u toj zemlji. 

Takođe, završetak komunizma podstakao je razvoj velikih, modernih mlekara nastalih udruživanjem malih proizvođača koje su danas konkurentne zapadnim zemljama, a ista situacija, naglasio je Šmulevič, je i u sektoru živinarstva i u njenoj prerađivačkoj industriji što je rezultiralo time da su danas Poljaci jedni od lidera u Evropi. Kako je spomenuto na radionici, prošle godine proizveli su 4,5 odsto više pilećeg mesa u odnosu na 2019. godinu. Brojleri čine 85 odsto ukupne proizvodnje mesa peradi, ćuretina 14 odsto, dok jedan odsto odlazi na ostalu živinu.

Uspešan plasman jabuka zahvaljujući udruživanju

Poznato je da je Poljska jedan od najvećih proizvođača jabuka u Evropi, a uspešnost toga ogleda se u njenom udruživanju. Agnješka Divan (Agnieszka Dywan) predstavila je Savez voćara Sadovnjikov (Sadowników) nastao pre više od 20 godina, kao rezultat želje voćara da učestvuju u donošenju odluka vezanih za sektor, posebno kako bi imali uticaj na plasman proizvoda. 

Podsticanje na što veću konzumaciju voća, zastupanje potreba i interesa profesionalnih voćara, savetovanje u području proizvodnje, pokretanje promena u zakonodavstvu, širenje tehnoloških, ekonomskih i pravnih znanja povezanih s voćarskom industrijom, podsticanje ekološke proizvodnje samo su neke od aktivnosti koje je spomenula u svom izlaganju, a koji se sprovode u saradnji sa vladom, telima regionalne i lokalne uprave. 

Do embarga, podsetila je, Rusija je Poljskoj bila najveće izvozno tržište s milion i dvesta hiljada tona jabuka. Nakon zabrane imali su problema sa plasiranjem velikih količina, ali danas su voćari našli put prema novim tržištima zahvaljujući zadrugama i kampanjama koje su sprovodili u brojnim zemljama u kojima do tada uopšte nisu bili zastupljeni, gde su promovisali svoje jabuke. Trenutno im je najveći kupac Evropska unija od čega 80 odsto plasmana ide u Nemačku. 

Među glavnim adutima konkurentnosti voćarstva, Šmulevič je naglasio dobru organizaciju rada, udruživanje u proizvodne grupe, visoke prinose do 100 tona po hektaru, obrazovane poljoprivrednike koji se brzo prilagođavaju potrebama tržišta uvođenjem novih sorti, a najveći teret cene berbe nosi mehanizacija koja olakšava posao. 

Kada je reč o berbi, osim mašina, nju obavljaju i sezonski radnici. Najveći broj ih je iz Ukrajine, a kako bi regulisali status moraju imati poziv poljoprivrednika koji im plaća opšte i zdravstveno osiguranje. 

Ipak, sa osiguranjem od štete nisu imali sreće, a problem je, objansila je Divan, bio u prevelikom interesu pa nije bilo dovoljno sredstava za sve. 

Obrtna sredstva velika, a dobit mala

Ali, iako su među vodećim evropskim silama u agraru, problema ima, dodaje Šmulevič, a poljoprivrednici su, tvrdi, "najslabija karika“ u ekonomiji.

"Nemamo velike centre za direktnu prodaju pa iako plasiramo puno proizvoda na tržište, najveću korist od proizvodnje imaju nakupci dok je dobit poljoprivrednika najmanja“, nabrojao je neke od poteškoća sa kojima se svakodnevno nose proizvođači. 

Problem u proizvodnji mleka i mesa je taj što velike kompanije ne žele da potpišu ugovor o otkupu sa malim proizvođačima, a u mesnoj industriji sve rade velike koorporacije. Često se, navodi, dogodi da stočar započne svoju proizvodnju, a ne zna po kojoj ceni će biti otkup sve dok ne dođe taj dan. 

"Preradu u mlekarstvu 80 odsto obavljaju kombinati tako da cena proizlazi iz njihove finansijske situacije“, naglašava. 

Pojava ptičjeg gripa, afričke svinjske kuge i pandemije virusa korona, prošle godine poremetila je proizvodnju i prodaju mesa. Naime, najveći deo otkupa u zemlji ide upravo restoranima, koji su zbog korone određeno vreme bili zatvoreni. Takođe, zbog kuge i gripa pao je izvoz, a cena svinjetine u pojedinim regijama bila je manja za 30 odsto. Ipak, stanje se poboljšava, što se najviše vidi u potražnji za prasićima i njihovom većom otkupnom cenom, ali sve se još odvija sa velikom dozom opreza.

Važan podatak, koji je Šmulevič izneo u svome izlaganju, je da čak 40 odsto od ukupnog broja stanovništva živi u ruralnim područjima koja je, napominje, potrebno modernizovati i infrastrukturno i mrežno povezati. 

Dodatni prihodi, kaže, mogu se ostvariti zelenom energijom. "Želja nam je da proizvodimo svoju, koja će se koristiti u ruralnim područjima, ali za to su nam potrebne velike investicije“, napomenuo je ovaj poljoprivrednik. 

Udruživanje je jedini način opstanka

"Sve lepo čujemo i oduševimo se onim što drugi rade, a onda odemo kući i nastavimo da radimo po starom“, sa dozom ironije duhovito su istakli u komentarima učesnici fokus grupa na kojima se raspravljalo o utiscima prezentovanih iskustava poljskih proizvođača i njihovoj primenjivosti. 

Iako na postavljena pitanja o podsticajima i fondovima za finansiranje u svinjarstvu i voćarstvu, kažnjavanju nepoštenih trgovačkih praksi i plasiranju robe na tržište u vreme iznenadnih poremećaja, nisu dati konkretni odgovori, stekao se utisak da je udruživanje jedini način, kako god se on zvao, jer proizvođači moraju da shvate da sami na tržištu ne mogu opstati. 

Poljaci zbog lažne deklaracije strogo kažnjavaju - a mi za reeksport?

Tako se i u primeru poljskih poljoprivrednika udruživanje pokazalo kao rešenje za mnoge probleme, zaključeno je, kako bi se stvorile što efikasnije proizvođačke grupe radi razmene mišljenja, deljenja mehanizacije, skladišnih prostora i svakako zajedničkog izlaska na tržište. Najviše kroz povećanje obima proizvodnje, ali i promociju poljoprivrednih proizvoda koji su dobar put ka što boljem pozicioniranju domaćeg proizvoda prvo na domaćem tržištu, nakon čega može krenuti u osvajanje stranog. Zanimljivo je da i poljski kao i slovenački proizvođači pristaju na investiranje dela sopstvene zarade u promociju proizvoda.

Bilo je problema kod udruživanja, ali su se uključile sve državne institucije, a da bi bilo uspešno, neophodno je uključivanje i institucija na lokalnom nivou.