Padaju cene žitarica na svetskim tržištima - koji su razlozi?

Nakon što su cene žitarica naglo porasle u novembru, a prema izveštaju FAO-a za 3,1 odsto u odnosu na oktobar i čak 23,2 odsto u odnosu na isto razdoblje lani, u prvoj nedelji decembra zabeležen je njihov pad. Još pre desetak dana, cena pšenice bila je iznad 300 evra za tonu da bi ove nedelje na evropskom terminskom tržištu pala na prosečnih 280 €/t. Pad vrednosti beleže i kukuruz, uljana repica i ječam. 

Koji su razlozi za niže cene? 

Osim ponovnog pada cena sirove nafte te situacije vezane uz pandemiju virusa Covid 19, razlog je i u rekordnoj žetvi pšenice, ječma i uljane repice u Australiji, navodi dr Olaf Zinke za Agrarheute. Australijska vlada korigovala je procenu žetve na rekordne vrednosti. Za pšenicu na 34,4 miliona tona, ječam 13,3 mil.t kao i repicu 5,7 mil. t. Evropska kompanija za analizu tržišta, Agritel u svom saopštenju piše kako su padavine pogodovale žetvi, ali još se ne zna kako će se to odraziti na kvalitet. 

Razlozi zbog kojeg su cene žitarica pale na evropskim, slični su onima zbog kojih su pale i na berzama u SAD-u. Tamo takav trend predvodi pšenica (-4 odsto), kukuruz (-2,3 odsto) i soja (-1,8 odsto), na što je uticaj imala i pozitivna prognoza o američkoj ozimoj pšenici, prema kojoj je 44 odsto zaliha u dobrom do vrlo dobrom stanju. 

Većina se analitičara pak slaže da je ovakva situacija prvenstveno posledica makroekonomskih faktora, odnosno pada cena sirove nafte i ostalih roba, na što je s druge strane uticala pojava nove varijante virusa korona "Omicron" kao i sumnje o efikasnosti vakcinacije.

Tona pšenice 299 evra - preskupa je, pa potražnja pada?

Tržišni analitičar Džek Skovil je istakao da bi se manjim cenama izvozna potražnja ove robe mogla ponovo povećati i da bi se uskoro sve moglo stabilizovati. 

Zanimljivo je da je nakon prvog pada cena, najveći svetski uvoznik pšenice, Egipat, kupio 600.000 tona rumunske, ruske i ukrajinske pšenice. 

Dakle, trenutna situacija izgleda tako da se na evropskom terminskom tržištu ove nedelje trgovalo sa 279,50 evra za tonu pšenicu, što je za oko 20 evra manje nego na kraju prethodne nedelje i 32 evra manje nego na vrhuncu od 312 evra. 

Kretanje cena žitarica na svetskim berzama pratite na Baze podataka > Tržište 

Kada je reč o projekciji ovogodišnje globalne proizvodnje žitarica, nju je FAO u svom izveštaju od četvrtka, 2. decembra blago snizio na 2,791 milijardu tona, što bi još uvek predstavljalo rekord i povećanje za 0,7 odsto u odnosu na prošlu godinu, ističu.

U sezoni 2021/22. nastaviće se rast potrošnja žitarica?

Proizvodnja pirinča i žitarica koje se koriste u ljudskoj i u ishrani životinja, poput kukuruza, trebalo bi da poraste 1,4 a pirinač 0,9 odsto.

Za pšenicu su procenu smanjili za jedan odsto, na 770 miliona tona, zbog naznaka neočekivano slabijeg roda u Brazilu i Velikoj Britaniji. 

Potrošnja žitarica trebalo bi pak u sezoni 2021/2022. da poraste 1,7 odsto, na 2,81 milijardu tona, a zalihe bi na kraju sezone trebalo da budu manje 0,7 odsto nego na njezinom početku i "skliznuti" na 822 mil. t.

Trgovina žitaricama trebalo bi u ovoj sezoni da poraste 0,7 odsto, na 480 mil. t, procenjuje agencija UN-a, dodavši da bi očekivani 2,2-postotni rast trgovine pšenicom trebalo da nadoknadi izgledi pad trgovine žitaricama poput kukuruza.