Osim razmene informacija i iskustava, jedan od ciljeva ovakvih okupljanja jeste da se resorno ministarstvo na terenu upozna sa problemima poljoprivrednih proizvođača kako bi na osnovu toga moglo da uskladi zakonske akte, rekao je Branislav Nedimović.
Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović sastao se sa poljoprivrednicima iz Žablja, Đurđeva i Čuruga kako bi sa njima razgovarao o problemima koji ih muče. Na sastanku u zgradi Opštine Žabalj bilo je reči i o projektu elektrifikacije atara, koji bi trebalo da unapredi poljoprivrednu proizvodnju ovog kraja.
"Opština Žabalj je aplicirala kod Ministarstva poljoprivrede za sredstva namenjena za izgradnju kompletne niskonaponske mreže, što uključuje stubove i trafo stanicu. To država plaća 100 odsto. Prebacićemo novac izvođaču radova i to će biti završeno. Što se tiče samih priključaka, doneli smo novi pravilnik o podsticajima gde država daje subvenciju u visini od 90 odsto od vrednosti priključka. Primera radi, ako nešto košta 100.000 dinara, država će dati 90.000 dinara unapred kako bi poljoprivrednici mogli da se priključe na niskonaponsku mrežu. Ovo je naročito važno za povrtare i voćare jer na taj način smanjuju troškove energije koju koriste za sisteme za navodnjavanje", smatra Nedimović.
Ovim projektom će, za početak, biti obuhvaćen deo atara od Žablja ka Čurugu i pokriće oko 3.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, rekao je predsednik opštine Žabalj Čedomir Božić.
"Upravo ovakva vrsta skupova doprinosi da se napravi međusobna saradnja između lokalne samouprave, Ministarstva poljoprivrede i poljoprivrednih proizvođača. Oni su imali mogućnost da na licu mesta postavljaju pitanja ministru Nedimoviću i da dobiju odgovore iz onih oblasti koje ih najviše interesuju", rekao je Božić.
Branko Voganjac iz Žablja, bavi se ratarstvom i ribarstvom, obrađuje oko 700 hektara poljoprivrednog zemljišta i poseduje oko 60 hektara ribnjaka. Kako je glavni izvor energije u poljoprivredi dizel, smanjenje akciza za gorivo umnogome bi olakšalo poljoprivrednu proizvodnju, smatra naš sagovornik. Pored toga, kako kaže, nedovoljna pažnja i značaj poklanju se ribarstvu, a za to su smatra Voganjac, krivi proizvođači.
"Ne bore se za svoja prava i potrebe. Postoji i problem u vezi sa udruženjem ribarstva koje nije aktivno i mislim da bi na tome trebalo mnogo da se poradi. Takođe, problem nam stvaraju i ptice koje uništavaju proizvodnju, jedu šaransku mlađ. Moram da spomenem i krađe ribe koje su kod nas u Srbiji, u odnosu na region, enormno zastupljene. Mislim da ribokradice nisu u dovoljnoj meri sankcionisane", objašnjava Voganjac.
Na sastanku je bilo reči i o cenama poljoprivrednih proizvoda. Sam početak godine doveo je do rasta cene kukuruza i pšenice, međutim, poslednjih nedelju dana došlo je do stagnacije.
"Što se konkretno tiče pšenice, ona 'miruje' na 19 i po dinara, koliko iznosi cena prosečne pšenice bez poreza na dodatu vrednost. Naravno, na cenu najviše utiče kvalitet samog zrna. Izvoz je poprilično stao u odnosu na prethodnu godinu, a tome u prilog neumoljivo govore i statistički podaci. Što se tiče domaćih kupaca, mlinara, oni su se opskrbili sa dovoljnim količinama, tako da da je trgovanje značajno slabije, samim tim je i to je dovelo do još niže cene u odnosu na prethodni period. Kada je reč o kukuruzu, u zavisnosti od kvaliteta i udaljenosti od luke, tržište takođe beleži blagi pad. Jedino je kod soje došlo do blagog rasta cene i ona je na 39 i po dinara bez PDV-a", objašnjava Miloš Janjić, direktor Produktne berze u Novom Sadu.
Osim razmene informacija i iskustava, jedan od ciljeva ovakvih okupljanja jeste da se resorno ministarstvo na terenu upozna sa problemima poljoprivrednih proizvođača kako bi na osnovu toga moglo da uskladi zakonske akte, rekao je Nedimović. Takođe, dodao je da će krajem ove godine, u interesu poljoprivrednika i njihovog zahteva biti promenjeno barem 10 zakona koji se tiču te oblasti.
Tagovi
Autorka
