Nedeljko Tica: Popularna Fitomedicina i Agroekonomija, nedostaju studenti iz inostranstva

Smanjen broj kandidata na upisu omogućio je skoro svim zainteresovanim na većini smerova i da upišu Poljoprivredni fakultet. Za razliku od lane kada je u prvom upisnom roku primljeno 437 studenata ove godine na studije poljoprivrede upisalo se 319 kandidata što je pad od 28 odsto. O rezultatima upisa, novoj školskoj godini u uslovima pandemije virusa COVID-19 i svim izazovima koje očekuju zaposlene na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu govorio je za Agroklub dekan Nedeljko Tica.

Kako ocenjujete rezultate prvog upisnog roka?

Mi smo zadovoljni upisom iako smo realno očekivali 15 odsto više upisanih studenata. Glavni razlog za to je što zbog pandemije virusa COVID-19 studenti iz Crne Gore i Republike Srpske nisu bili u prilici da podnesu prijavu.

Šta budući poljoprivredni stručnjaci imaju da poruče državnim institucijama?

Nadam se da će se u drugom upisnom roku, 1. i 2. septembra, steći uslovi da se i oni pojave kao studenti našeg fakulteta. Nama je važno da smo u najvećem broju uspeli da upišemo studente na budžet i imamo određeni broj samofinansirajućih studenata. 

Kako ste zadovoljni upisom na pojedinim smerovima?

Najviše studenata je upisalo Fitomedicinu - 73 studenta, zatim Agroekonomiju - 71 student i 50 studenata je upisano na Veterinarskoj medicini. Izostalo je značajnije interesovanje studenata za smer Ratarstvo i povrtarstvo kao i za smer Uređenje, korišćenje i zaštita voda. Povećeno je interesovanje za smer Pejzažna arhitektura.  

Agroekonomski smer pruža širok prostor za zapošljavanje

S obzirom na mogućnost zaposlenja očekivalo se da će smerovi Veterina i Fitomedicina biti popunjeni u prvom upisnom roku. Često možemo čuti da nam u poljoprivredi nedostaju dobri menadžeri. Kakva je mogućnost za zaposlenje studenata koji završe Agroekonomski smer?

Studenti su godinama zainteresovani za Agroekonomski smer jer sa jedne strane imate menadžersku dimenziju u nastavnom programu, a sa druge strane predmete kao što su ratarstvo, povrtarstvo, voćarstvo, stočarstvo i drugi. Tek u trećoj i četvrtoj godini dolaze sadržaji koji povezuju poljoprivredu i ekonomiju.

Ponuda za poslovima u poljoprivredi postoji, ali uz preporuku?

Na taj način Agroekonomski smer pruža širok prostor za zapošljavanje. Naše studente kada završe studije možete naći u nizu različitih sektora: trgovinama, bankama, lizing kompanijama i drugim. Tako smo uspeli da popunimo tu menadžersku strukturu. Ima ih i u semenarskoj proizvodnji i na poljoprivrednim gazdinstvima. 

Virusa korona se nećemo osloboditi tako lako kao što bismo želeli. Kako ćete prilagoditi nastavu na jesen?

Dok se ne vratimo u normalno stanje kada je u pitanju naša obrazovna delatnost, spremni smo za držanje onlajn nastave, dakle spremni smo za jedan koncept obrazovanja kakav do sada nije bio. Veliki problem koji pokušavamo da prevaziđemo je praktična nastava, koju nije lako organizovati kada imate veliki broj studenata. 

Uskoro master IT u poljoprivredi

Koliko je virus usporio saradnju na projektima međunarodnog karaktera?

U tom delu je najteža situacija. Došlo je do zastoja svih projekata koje smo imali i započeli pre pandemije. Ali nije došlo do njihovog prekida. Nastavno osoblje se prilagodilo, ali nedostaje onaj deo saradnje koji je vezan za neposredne kontakte. Taj deo saradnje će se u narednom periodu razrešiti. Ono što je dobro da je fakultet ostao u prvih šest meseci ove godine na istom nivou prihoda, a ima segmenata gde smo napredovali.

Tica kaže da su transformacijom bivšeg Instituta za veštačko osemenjavanje u Temerinu u Agrokampus studenti dobili priliku za najkvalitetniju praksu. Tamo je u savremenu poljoprivrednu mehanizaciju i opremu uloženo 400.000 evra.

Dekan Nedeljko Tica kaže da deo problema leži u sve težoj demografskoj slici. Podseća da na Univerzitetu u Novom Sadu studira 50.000 studenata, a da je ove godine u srednje škole upisano tek 62.000 učenika. Najavljuje master studije IT-a u poljoprivredi, a nakon akreditacije i smer na osnovnim studijama.