Može li strategija "od farme do viljuške" da spasi evropsku poljoprivredu ?

Na kraju prošlog milenijuma, 2020. godina prikazana je kao krajnja tačka do koje će morati da se reše pitanja razvojnih ciljeva vezanih za poljoprivredu i gladovanje u svetu. Ipak trenutno stanje, navodi Euroactiv, više se pokazuje kao prelazno razdoblje u kom se poljoprivreda još uvek prilagođava novonastalim situacijama nego cilju do kog je već trebala da dođe.

Prema Euroactivu, novi 'igrači' u Evropskom parlamentu i Komisiji, kao i novi sedmogodišnji proračun Zajedničke poljoprivredne politike (2021 - 2027) o kom će da se odlučuje, omogućiće bolji razvoj proljoprivrede, a time i stvoriti uslove za kvalitetniju proizvodnju koja će u krajnjem slučaju da rezultuje većim prinosima.

Poslednji krug Zajedničke poljoprivredne politike

Iako postoji velika verovatnoća da rasprava o sledećem ZPP-u neće biti okončana do kraja godine, veliki broj političara tvrdi kako je proces ušao u finalnu fazu tj. u završni krug.

Ministri i zastupnici EU-a sastavljaju konačne detalje svojih stavova o raspoloživom novcu, popisu prihvatljivih ulaganja i zelenoj strategiji, pre nego što uđu u među institucionalne pregovore.

Grupa država članica takođe je spremna da zatraži ukidanje spoljne konvergencije u sledećem ZPP-u. Koncept je uveden reformom iz 2013. godine i imao je za cilj da smanji razliku u prosečnoj podršci po hektaru.

Strategija 'od farme do viljuške' za održivu hranu

Na proleće 2020. godine očekuje se objava dugo očekivane strategije Farm 2 Fork ("od farme do viljuške") kojom će da koordinira čelnik Evropskog zelenog sporazuma, Frans Timermans.

Strategija za održivu hranu ključna je komponenta ovog sporazuma. Evropska hrana poznata je po tome što je sigurna i visokokvalitetna, a strategijom bi trebala da dobije i globalni standard održivosti.

Jedan od glavnih ciljeva je smanjenje potrošnje pesticida i veštačkog đubriva, ali i postupni prelaz tokom godina na prirodna hraniva i zaštitna sredstva.

Izvršni direktor Evropske agencije za životnu sredinu, Hans Brojninks izjavio je: "Poljoprivreda je još uvek glavna pretnja biološkoj raznolikosti i prirodnom kapitalu Evrope".  Glavno načelo strategije F2F uvođenje je kratkih lanaca snabdevanja hranom. Međutim, kako tvrdi Brojninks, ono generalno dovodi do sukobljavanja sa trgovinskom politikom koju je vodila prošla Evropska komisija i smatra kako se zbog toga na strategiji još treba dosta poraditi. 

Kako bi se ona što bolje realizovala, Komisija će pomoći potrošačima u odabiru zdravih i kvalitetnih namirnica, a sve više će se voditi računa i o gojaznosti i hrani koja dovodi do tog stanja. Isto tako radiće se i na detaljima o etiketiranju proizvoda. Pružaće se bolje informacije o poreklu hrane, njenoj prehrambenoj vrednosti i uticaju na životnu sredinu. 

Izazovi Zelenog sporazuma

Zaštita okoline i borba protiv klimatskih promena, ključno su obećanje predsednice Evropske komisije Ursule von der Lin, koje je nova čelnica EU ambiciozno najavila da će realizovati u prvih 100 dana mandata.

Evropa će do 2050. postati prvi klimatski neutralni kontinent?

U Greenpeace-u upozoravaju da poljoprivrednim merama Zelenog sporazuma nedostaje konkretnih ograničenja kojim bi se sprečila prevelika proizvodnja mesa i mlečnih proizvoda štetna za životnu sredinu.