Ukupan rod pšenice procenjen je na 2.534.643 tone, što je oko 407.000 tona manje nego prethodne godine. Za tri meseca iz Srbije je izvezeno u svetu svega 93.505 tona pšenice i 38.316 tona brašna.
Ukupan rod pšenice procenjen je na 2.534.643 tone, što je oko 407.000 tona manje nego prethodne godine. Procenjuje se da je prosečan prinos iznosio 4,38 tona po hektaru.
Za tri meseca iz Srbije je izvezeno u svetu svega 93.505 tona pšenice i 38.316 tona brašna. Prema raspoloživim podacima "Žita Srbije" odnosno Uprave carina od jula do septembra izvezeno 93.505 tona, pšenice ovogodišnjeg roda. Taj izvoz pšenice je nekoliko puta manji u odnosu na izvoz za isto vreme prošle godine.
Brašno pšeničnog roda za period od jula do septembra je izvezeno 38.316 tona. Izvoz brašna u ovim količinama je za nekoliko puta manji nego za isto vreme prošle godine.
Slab izvoz i pad cene pšenice smanjili potražnju za tom žitaricom
Prema poslednjoj proceni Republičkog zavoda za statistiku žetvena površina pod pšenicom ovogodišnjeg roda je iznosila 577.499 hektara, što je za 70.584 hektara manje nego žetvena površina roda 2018. godine.
Procenjuje se da je prosečan prinos iznosio 4.389 kg/ha, što je u odnosu na rod prošle godine manje za 150 kg/ha. Prema proceni Ministarstva poljoprivrede, prelazne zalihe pšenice na dan 30. jun 2019. godine iznose 398.000 tona.
Bilansni višak pšenice za izvoz u ekonomskoj 2019/20.godini, za preostalih devet meseci, iznosi oko 1.169.000 tona.
Izvoz pšenice u septembru 2019. godine, iznosio je svega 32.175 tona. Ostvareni izvoz pšenice u periodu jun-septembar 2019 godine u odnosu na iste mesece 2018. godine, manji je za 453.153 tone i najmanji je ostvareni tromesečni izvoz u poslednje četiri ekonomske godine. Osnovni razlog je visoka cena pšenice (merkantilne i stočne) koja se ne uklapa u izvozne kalkulacije, prenosi Makroekonomija.
Najnoviji problem u izvozu je nizak vodostaj Dunava, što otežava i usporava izvoz žitarica (naročito kukuruza).
Izvoz brašna u septembru 2019. godine iznosio je 12.500 tona i na nivou je prosečnog izvoza u poslednjih dvanaest meseci u protekloj ekonomskoj 2018/19.godini (koji je iznosio 12.853 tone).
Pšenica rodila šest odsto manje, proizvođači najavljuju da će sejati manje površine
Najjači igrači na tržištu pšenice u crnomorskom regionu kome pripada, su Rusija, Ukrajina, Rumunija, Bugarska i Mađarska.
S obzirom da je postignut dogovor o izvozu pšenice u Egipat koji godišnje uveze 10 miliona tona, Srbija bi, po oceni stručnjaka, mogla da proda i znatno više hlebnog žita, ali se zbog nerentabilne proizvodnje smanjuju površine zasejane pšenicom, a samim tim i ukupan rod, prenosi Slobodnaevropa.
Manjak njiva pod pšenicom posebno je uočljiv južno od Save i Dunava gde je najveća koncentracija malih proizođača.
U Pomoravskom okrugu protekle jeseni pšenicom je zasejano samo 15.000 hektara, u Šumadijskom 12.000, a slična situacija je i u ostalim delovima centralne Srbije.
Izvori
Tagovi
Autorka
