Poznato je da je azot u atmosferi zastupljen oko 80 odsto, ali u obliku koji nije pristupačan za većinu biljaka i životinja. U tom slučaju atmosferski azot u zemljištu i vodi mora da se prevede u takav oblik koji je biljkama dostupan.
Nekada su stariji govorili da "dve" kiše bolje pogoduju zemljištu nego svakodnevno navodnjavanje i to ne samo u službi zalivanje i stvaranja vlage u zemljištu već i đubrenja. Kako? U vazduhu se nalaze oksidi azota koji reaguju sa kapljicama vode formirajući azotnu kiselinu, koja zajedno sa kišom pada na tlo, a biogeohemijskim procesima u zemljištu dolazi do stvaranja nitrata, upoznao nas je sa ovom činjenicom profesor na Geografskom fakultetu u Beogradu Vladan Ducić.
"Koliko će se azota mineralizovati, ne zavisi samo od aktuelnih meteoroloških uslova, nego i od uslova proteklih meseci, ali i od opšte plodnosti zemljišta. U našem podneblju maksimalna prirodna mineralizacija zemljišta se odigrava u periodu maj-juni, kada su najčešće konvektivne padavine praćene atmosferskim pražnjenjima. Ukupno prirodna mineralizacija zemljišta u proseku se kreće oko 25 kg/ha, a u kišovitim godinama i preko 35 kg/ha", kaže Ducić za Agroklub.
Poznato je da je azot u atmosferi zastupljen oko 80 odsto, ali u obliku koji nije pristupačan za većinu biljaka i životinja. U tom slučaju atmosferski azot u zemljištu i vodi mora da se prevede u takav oblik koji je biljkama dostupan. Ta uloga pripada određenim mikroorganizmima.
"To su, pre svega, bakterije azotofiksatori - slobodne bakterije koje žive u tlu (Azotobacter) i simbiotičke (Rhizobium) koje žive u korenu mahunarki. Brojni drugi mikroorganizmi dovode do krajnje faze - denitrifikacije, kada bakterije Pseudomonas i Clostridia omogućavaju da se azot ponovo vrati u atmosferu."
Ta fiksacija azota predstavlja redukcioni proces prevođenja gasa azota iz vazduha u formu amonijaka, a sve zelene biljke imaju potrebu za azotom u ovoj formi. Međutim, kako ističe naš sagovornik značaj azota u pojedinim fenološkim fazama veoma varira zavisno od kulture i 'cela stvar je veoma kompleksna'.
Osim u kiši, azot je, naravno, prisutan i u drugim padavinama. Sneg nastaje procesom postepene, a grad nagle sublimacije vodene pare u oblacima. Hemijski sastav je sličan, razlika između njih je samo u gustini, a time i koncentraciji azota.
"Na primer, strna žita ga usvajaju i kada ga imaju dovoljno, što dovodi do bujanja nadzemnih delova i smanjenja otpornosti na poleganje. Tako suplementacija azota može da napravi više štete nego koristi. Poseban problem je što se višak azota praktično ne može izvući. Naravno da je sve prirodno bolje, ali pravo pitanje je da li je i u kojoj količini potreban unos azota", naglašava Ducić.
Koje su i da li postoji potreba za azotom u zemljištu može se odrediti analizom zemljišta, odnosno azotnom N-min metodom. Pravilnim upravljanjem vodnim bilansom zemljišta koje omogućavaju savremena tehnička rešenja smanjuje se rizik od nedovoljne ili prekomerne količine padavina.
"S druge strane, te 'dve kiše' nisu od istog značaja za različite kulture, bitno je i u kojoj je fazi razvoja kultura i ostalo."
Takođe, različito stanje nitrata i vlage u zemljištu može da bude posledica različitih količina padavina tokom jeseni. Ako vlaga ne stigne do dubljih slojeva, nitrati ostaju bliže površini zemljišta ili u podoraničnom sloju.
Tagovi
Autorka
