Na tržištu pšenice je stabilno, iako je i dalje neizvesno oko dogovora o izvozu žita iz crnomorskih luka.
Cene pšenice su u poslednje vreme nešto stabilnije iako se nastavlja neizvesnost oko dogovora o izvozu žita iz crnomorskih luka. Američki mediji daju dodatne argumente za stabilnost prvenstveno na tržištu pšenice. Očekuje se da bi trenutna situacija mogla za sada da spreči dalji pad cena fjučersa.
Svetski bilans ove žitarice je pokazao deficit između proizvodnje i potrošnje u poslednje dve sezone, a prema trenutnim procenama 2023. možemo očekivati umeren suficit.
Nastavljen je uvoz jeftinog žita u Evropu. Iz Ukrajine je uvezeno 2,86 miliona tona što je pola od ukupne količine koja je dospela na evropsko tržište.
Za njom sledi Australija sa 2,3 miliona i udelom od 41,2 odsto. Očekuje se da će ona uskoro povećati svoj udeo i biti prvi izvoznik žita.
Cena pšenice za majski ugovor je u petak na pariškom MATIF-u startovala s iznosom 268,50 evra po toni i nastavila padati na 266,50 €/t, dok je za septembarski bila 266 €/t, koji je pokazao blaži pad. Za tonu kukuruza je u četvrtak trebalo izdvojiti 264 evra, a u petak je blago pala na 263,25 evra po toni.
Cena uljane repice je i dalje u padu. U četvrtak je iznosila 472, 25 €/t, a u petak pala na 471,75 €/t. Tome doprinosi i snažan uvoz iz Ukrajine. Od početka sezone do 12. marta EU je uvezla 5,7 miliona tona te uljarice, što je 1,5 puta više nego u istom periodu prethodne sezone.
Trend pada se događa i na čikaškom CBoT-u. Cena pšenice je 242 €/t, dok je za kukuruz imala blaži rast i iznosila 234,71 €/t. Za tonu soje je trebalo izdvojiti 516,37 €/t. Uvoz soje je smanjen i sada iznosi 7,7 miliona tona. Od toga je najveći uvoz bio iz SAD-a 3,9 miliona tona i Brazila od dva miliona tona.
Tagovi
Autorka
