Kako se uzima uzorak zemljišta za analizu?

Da bi se ustanovilo delovanje različitih sistema đubrenja i obrade zemljišta, odnosno da bi se ispitao sadržaj hraniva, humusa i reakcija zemljišta (pH) i na osnovu toga odredile potrebne doze i vrste đubriva uzimaju se takozvani prosečni uzorci. Uzimanje sprovodimo i u svrhu kontrole plodnosti zemljišta.

Prosečan uzorak sastoji se od 20 - 25 malih pojedinačnih, ravnomerno raspoređenih preko cele istraživane parcele. Uzimanje se obavlja dijagonalno ili cik - cak po putanji zamišljenog slova W, koje pokriva celu površinu. Uzorci, gde se uzima zemljište, ne smeju biti u depresijama, uz rub parcele ili tamo gde je neravnomerno razbacano veštačko đubrivo.

Ašov, nož i PVC vreća

Za ratarske kulture uzimaju se oni do 30 cm dubine, a za višegodišnje kulture i kulture koje se dublje zakorenjuju (višegodišnji zasadi, lucerka i drugo) od 0 do 30 i od 30 do 60 cm dubine (na dve dubine). Stavljaju se u PVC vrećicu. Iskopa se jama tako da se ašovom sa jedne strane uspravno može zarezati sloj debljine dva do četiri centimetra, dubine nula do 30 cm, izvadi se, te se nožem skine zemlja sa svake strane ašova, tako da po sredini ašova ostane sloj zemlje (traka) širine tri do pet centimetra. Taj se sloj stavlja u PVC vrećicu, a kada se uzme dovoljan broj uzoraka (20 - 25) zemlja se dobro promeša i zatim izdvoji pola do jedan kilogram zemlje koji se daje na analizu zemljišta.

Na isti način se uzima i uzorak sloja iz dubine od 30 - 60 cm. Oni (20 - 25) sa dubine od nula do 30 i 30 do 60 cm, čine dva prosečna, težine oko 1/2 do jednog kilograma i uzimaju se kako je rečeno - za višegodišnje kulture i lucerku.

Ako parcela ima 10 i više hektara postupa se tako da se pojedinačni uzorci uzimaju sa manjih površina (oko 0,5 ha), gde se ova mreža onih malih postavi tako da na površinu od oko 10 ha dođe po jedan prosečan, težine oko 1/2 do 1 kg. Na malim parcelama, dovoljno je uzeti i devet pojedinačnih po sistemu zamišljenog slova W koji čine jedan prosečan uzorak.

Sonda za uzorke

Prilikom uzimanja potrebno je voditi računa da se uvek radi sa čistim ašovom, tako da na njemu nema zadržane zemlje od prethodnog kopanja. Ukoliko se raspolaže sa sondom za uzorke, postupak je mnogo jednostavniji i brži. Dakle, sa sondom se upravo uzima onolika količina pojedinačne probe zemljišta koliko je potrebno.

Najpodesnije vreme za uzimanje uzoraka je interval posle berbe, pa do momenta dok se ne izvrši prvo đubrenje. Cilj je da se dostave u laboratoriju u istom stanju u kakvom smo ih poslali sa terena (pakovanje u plastične vreće i drugo).

U vrećici sa prosečnim uzorkom se na kraju stavlja poseban komadić papira (numerička karta), na kome su grafitnom olovkom napisani podaci (ime i prezime vlasnika parcele, adresa, broj telefona, katastarska opština, Potes - zvano mesto, Katastarska parcela (broj), površina parcele, klasa, kultura, dubina sa koje je uzet uzorak, eventualna tipska pripadnost zemljišta, da li se upotrebljava stajnjak i količina, vrsta kulture koja će se gajiti i drugo). 

Zemlja za uzgajanje voća

Najpovoljniji odnos gline i praha prema pesku je 60:40 ili 70:30. Frakcije praha su čestice veličine ispod 0,002 mm, frakcije gline od 0,002 do 0,05 mm i frakcije peska od 0,05 do 2,0 mm. Većini vrsta voćaka odgovara blago kisela zemljišta (pH = 5,5 - 6) do neutralna (pH = 7).

Zemljišta za gajenje voćaka prema pojedinim autorima treba da budu bogata sa organskom materijom (3 - 5 % humusa), 0,1 - 0,2 % azota, 7 - 10 mg/100 g fosfora (P2O5) i 15 - 20 mg/100 g kalijuma (K2O) u vazdušno suvom zemljištu.