Grejanje na ostatke posle žetve: Koliko se uštedi, a koliko košta?

Snabdevanje gasom, pa i ugljem je sve neizvesnije, grejanje na struju trenutno nije isplativo, a visoke cene drva za ogrev na koja se greje više od 30 odsto stanovništva Srbije, mnogima su ove jeseni "produbile" džepove. Ipak, pojedini poljoprivrednici će ovu zimu da provedu u toplom domu i to vrlo povoljno.

Između 63 i 84 odsto potencijala obnovljivih izvora energije u našoj zemlji potiče od biomase, a njeno učešće u proizvodnji toplotne energije u 2019. godini bilo je tek 1,79 odsto. Taj procenat može biti mnogo veći. Ono što dolazi iz poljoprivrede, a što proizvođači mogu da koriste za grejanje su slama, kukuruzovina, koštice, ljuske oraha i lešnika...

Grejanje na sojinu slamu, drva ili ugalj - gde se više štedi?

"Logičan izbor poljoprivrednika za grejanje njihovih domova bi bio da koriste onu biomasu koju najviše imaju. Tradicionalna poljoprivredna proizvodnja na ovim prostorima generiše veliku količinu ostataka koja može biti iskorišćena", navodi prof. dr Nebojša Manić sa Mašinskog fakulteta u Beogradu, Laboratorije za goriva i sagorevanje.

Do 50 odsto jeftinije

Te ostatke znao je da iskoristi i Žarko Ubović iz Mladenova koji je pre šest godina prešao na grejanja na biomasu i sa svojih 23 jutara kukuruza i soje, balira sojinu slamu, koju ubacuje u specijalizovan kotao.

"Ulaganje se vratilo, tako što je svake naredne godine lakše bilo, jeftinije. Imaš presu, prevoz - ništa ne platiš, samo radnike, manilu - kanap za baliranje i gorivo", kaže Ubović.

U stvari, ušteda ovakvim grejanjem je ono što je "najprivlačnije" u ovom momentu svetske energetske krize. Zamenite li staru peć na drva efikasnom peći ili kotlom na biomasu, moguće je uštedeti i do 50 odsto na grejanju po sezoni - pokazala su istraživanja, a dokazano je i u praksi kod naših poljoprivrednika.

"Ne znam tačno koliko sam uštedeo, ali znam da mi je laknulo, jer više ne razmišljam o tom ogrevu - deset metara drva je sada 1.000 evra, pa vi vidite!", napominje ratar iz bačkopalanačkog sela.

Nema sirovinu, a ni balirku

Grejanje na sojinu slamu isplatilo se čak i Draganu Petroviću iz Obrovca iz iste opštine koji u svom vlasništvu nema ove ostatke. Veterinaru po struci, koji ima 160 umatičenih il de frans ovaca, prijatelji ili mušterije kao kompenzaciju za jagnje dozvole da opresuje sojinu slamu sa njihovih njiva.

"Deo iskoristim za hranu, deo za loženje. Treba mi od 1.000 do 1.400 malih bala. Sa njima grejem samo kuću kotlom snage 75kW. Kuća ima 250 kvadrata, starog tipa, 1928. godine pravljena, ali prilično debelih zidova, topla je, renovirana delimično", kaže Petrović za Agroklub, koji pritom nema ni balirku, nego i tu uslugu plaća. Onda sa još dvojicom prijatelja natovari bale, istovari kod kuće i to je to.

OIE, biomasa, zeleni metan - izvori grejanja na njivama?

"Evo jedne proste računice, koliko sam uštedeo. Sada naložim samo jednu balu dnevno da noću malo umlači radijator, ali kad budem trošio tri-četiri dnevno, ja isključim bojler sa struje, pa mi račun ne pređe 2.500, ovako mi bude skoro 5.000 dinara. To je direktna ušteda", kaže naš sagovornik i dodaje da ga indirektno, grejanje na biomasu ranije koštalo 30.000 do 40.000, sad je to 70.000 do 80.000 dinara, za godinu dana.

Osam i po meseci grejanja

Slična je priča i Josipa Češljara iz Čoke na severu Banata, čiji prijatelji mu dozvole da izbalira slamu sa njihovih njiva besplatno - samo da je skloni, kažu. A koja će slama biti zavisi od godine.

"Sojina ima najveću grejnu vrednost, jedna bala nagura temperarturu u kazanu na 40-50 stepeni, druga bala 60 stepeni. Takođe, od soje najmanje ostaje pepela i gara. Ali, ove godine će za grejanje biti uljana repica, zato što je soja podbacila", kaže Češljar koji će ove godine pripremiti oko 1.600 bala, kombinovanih bala, za grejanje kuće od 212 kvadrata.

I zato, jer mu je supruga zimogrožljiva - kako se našalio s nama, sezona loženja mu traje od 15. septembra, pa do kraja maja.

"Jedna izgori za 20, 25 min, ubaciš drugu, dostigne 60 stepeni, zatvoriš cug i to je to", kaže ovaj Banaćanin.

Koliko košta kotao?

Ipak, i pored male cene osnovne sirovine, i godišnjih ulaganja u radnu snagu za tovarenje i gorivo za prevoz i baliranje, najvažnije jednokratno ulaganje je u specijalizovanu peć.

"Razlika između kotlova na biomasu i na drvo i ugalj je u tome što ložište kod prvog, može da ima dubinu 76 cm, 96 cm, 126 cm, a do metar i po se radi po potrebi. Zavisi koliko seljak ima dugačke bale i na osnovu toga kreiramo unutrašnjost kotla", kaže Žolt Bajus iz istoimene firme iz Sente.

U ponudi imaju peći od 30, 40 i 60 kW snage, raspona cena od 122.000 do 160.000 dinara. Kaže da je sve atestirano, a to znači da kupac dobije garatni list, atestni papir, uputstvo i jedan čistač kotlova, uz napomenu da "od Dunava prema Beogradu, na dole ne ide".

"Prema mom mišljenju, jedan proizvod je dobar kada čovek može da organizuje da u različitim mestima ima i servisnu službu. Ja sam ona stara moda, ako uzmem za nešto novac, onda za to treba da držim i leđa."

A da je ovaj tip grejanja više karakterističan za sever Srbije, potvrdio nam je i Julijan Mangu iz sektora prodaje firme Šukom iz Knjaževca, koji ove godine primećuje veće interesovanje za kotlove na biomasu, i to mahom kupaca iz Vojvodine.

"Imamo više modela; 20 Bios, 30 Bios, 40 Bios. Na primer, 30 Bios ima raspon snage od 25 do 40 kW, a snaga zavisi koja se biomasa koristi. Kotlovi dolaze sa automatikom i ventilatorom izduvnih gasova. Onaj na biomasu se loži malo češće zato što slama brže sagori nego drva, ali zato imamo ventilator za neko finije podešavanje tog sagorevanja", kaže Mangu.

Cena se kreću između 1.380 do 1.700 evra bez PDV-a, a napominje da u ponudi imaju i one većih snaga do čak 300 kW.

Šta je mana?

Profesor beogradskog fakulteta ukazuje i na nedostatke ovakvog načina grejanja.

"Mala energetska gustina, koja predstvalja količinu energije koju je moguće dobiti iz jedinice zapremine biomase predstavlja osnovni nedostatak. Po mom mišljenju, to povlači za sobom sve ostale, koji onemogućavaju intenzivnije korišćenje poljoprivredne biomase u energetske svrhe. To praktično znači, da vam je potrebno skladište goriva veće površine, odnosno zapremine, a samim tim i intenzivniju logistiku i transport", kaže Manić.

Kreativno rešenje primenuje se kod Češljara.

"Imaju ljudi šupe pa stavljaju bale pod šupom, meni nijedna bala nije pod šupom, stavljam je u kamaru, koja je pokrivena najlonom, ali verujte, i uljana repica i soja kad pokisnu, taj vlažni deo - izgori to sve", uverava ratar iz Čoke.

Međutim, da mana postoji - postoji, složni su i naši poljoprivrednici i proizvođači ovih kotlova. Grejanje na biomasu, u ovom slučaju - na bale slame žitarica i uljarica, zahteva češće loženje, odnosno stalna angažovanost jedne osobe tokom tog perioda.

"Ustajem u 15 do 5 ujutru, stavim jednu balu. Kad nahranim stoku, a pre nego što odem na posao, ubacim drugu balu, dođe na 60 stepeni, u kući je to 21, 22 stepena i posle supruga kad dovede malu iz zabavišta ubaci još jednu balu i uveče pred spavanje još jedna", kaže Češljar.

Kad je 27 stepeni ispod nule - osam bala dnevno

Pošto i Petrovićeva lepša polovina "uskače" u termine loženja, podesio je da presa izbacuje manje bale - do 12 kg.

"Te prve grejne sezone, januara je bilo od -5 do -27°C. Na -27 stepeni, trošio sam osam bala slame, što je ništa. Tad je jedini problem, što ne smeš da ostaviš sistem: morao sam u ponoć da naložim dve bale da izdrži do jutra, prosto da ne spusti temperaturu i ne smrzne", dodao je veterinar iz Obrovca.

Prednosti grejanja na biomasu sa njiva:

• Zamenom kotla na biomasu uštedi se do 50 odsto na grejanju po sezoni;
• Za grejanje kuće sa izolacijom od 150 do 200 m2 treba od 600 do 1.000 bala slame;
• Bale od slame uljane repice, soje, ječma, pšenice su najčešće besplate, plaća se jedino baliranje;
• Najveću grejnu vrednost ima bala sojine slame;
• Loženjem dve bale dostigne se temperatura u kotlu od 60 stepeni;
• Nema potrebe da se izbacuje pepeo.

"Sa stanovišta nauke i tehnike, svako ulaganje u nove tehnologije koje omogućavaju alternativu postojećim uz sigurno snabdevanje, energetsku efikasnost i ispunjenje zahetva vezanih za zaštitu životne sredine su i uvek će biti više nego isplative", zaključio je prof. dr Manić i dodao da je uvek teško napraviti prvi korak, i onaj ko prvi iskorači najviše rizikuje, ali sa druge strane trebalo bi da prvi stigne i do cilja.