Da li je EU sposobna da raspodeli novac iz budžeta, a bez otvaranja mogućnosti za prevare i korupcije?
"Gde odlazi EU novac?", naziv je izveštaja koji je nakon istraživanja zloupotrebe poljoprivrednih subvencija objavila Greens/EFA, politička grupa Evropskog parlamenta koju čine zeleni i nezavisni evparlamentarci, a kojim su "podigli" mnogo prašine u pet zemalja srednje i istočne Evrope.
Bugarska, Češka, Mađarska, Slovačka i Rumunija su zemlje za koje u savezu smatraju da su najproblematičnije.
"Poslednjih godina svedoci smo sve više dokaza da sredstva EU u Središnjoj i Istočnoj Evropi, posebno subvencije za poljoprivredu uglavnom završavaju u rukama lokalnih oligarha povezanih sa političkim elitama ili velikim (agro)konglomeratima, umesto da se njima pomognu mali i srednji poljoprivrednici", prva je rečenica ovog dokumenta u kom opisuju slučajeve koji uključuju sukob interesa, nepotizam ili čak direktnu korupciju i prevaru, a koji su dospeli na međunarodne naslovnice.
Ističu kako takvi događaji dovode u pitanje sposobnost EU da raspodeli budžet bez da rizikuje povezanost sa navedenim prevarama, ali se postavlja i pitanje - služi li raspodela sredstava na terenu ciljevima koje želi da sprovede Unija, kao što je zaštita biološke raznovrsnosti, borba protiv klimatskih promena i sve ono što obuhvata Zeleni plan. Kao treće, smatraju da ovakva praksa potkopava borbu u vladavini prava.
Za svaku zemlju pojašnjen je širi istorijski i politički kontekst i to do 70 i više godina unazad.
Dakle, cilj izveštaja je bio otkriti ko ima koristi od zemlje kao resursa i EU subvencija, koliko su veliki i mali igrači na tržištu ravnopravni, kakva je povezanost EU sredstava sa oligarsima te kako i sprovode li uopšte vlasti tih država postojeća pravila i obezbeđuju da novac poreznih obveznika bude pravedno raspoređen.
Bugarska je, na primer, nakon pristupanja EU povećala površine pod pšenicom, kukuruzom i suncokretom, na štetu onih sa većom dodatom vrednosti kao što su povrće i višegodišnji zasadi po čemu je ta zemlja nekada bila poznata. Time se smanjila potražnja za radnom snagom u ruralnim područjima što je dovelo do nezaposlenosti, migracije i depopulacije mnogih delova zemlje. U međuvremenu su ogromne korporativne strukture primale sredstva iz EU fondova u iznosima od više miliona evra što je, da skratimo vrlo slojevitu i kompleksnu priču, dovelo do razvoja oligarhije i još veće korupcije.
Najveći igrač je Svetlozar Dičevski, vlasnik više kompanija, koji je u 2018. primio 11.3 miliona evra kroz direktna plaćanja što je detaljisano u izveštaju.
Kako među velikima, u toj su zemlji, prisetimo se, prevare uobičajene i među manjima. Prošle godine novinarka Valija Ačieva otkrila kako je jedna kompanija lažirala organski uzgoj soje. Ubrzo smo saznali i da se tamo pašnjaci i subvencije dele na osnovu broja stoke u sistemu, bez provere na terenu na šta odlaze milioni evra. Utvrđene su i nepravilnosti sa podsticajima projekata iz Programa ruralnog razvoja, za šta su najčešće krive opštine. A to su samo neki od slučajeva u toj zemlji.
Kada je reč o Češkoj, u toj zemlji najveća je prosečna veličina farme u Evropskoj uniji, 133 hektara što je sedam puta više od susedne im Austrije koja u proseku ima 19 ha po farmi. Tamo oko 4.500 preduzeća "drži" u vlasništvu ili zakupu 69 odsto poljoprivrednog zemljišta, dok 25.000 porodičnih gazdinstava koristi 28 odsto tog zemljišta. Zanimljvo je i da je prosečna veličina PG-ova čak 39 ha, daleko od EU proseka (16 ha). Onih zaista malih je - malo, a sva ostala imaju nameru da postanu velika.
Shodno tome - najviše sredstava dobijaju najveći. Na primer, Agrofert, konglomerat za poljoprivredu, hranu i hemiju u vlasništvu trenutnog premijera, u 2019. godini je primio 63 miliona evra subvencija, a većina ih je povezana sa agrarom. Među najvećim su tajkuni, bivši resorni ministar i slični.
Kada je reč o Mađarskoj, tu se "na noge digao" predsednik Viktor Orban i ministarstvo poljoprivrede koji su oštro napali Zelene/EFA-u nakon objavljenog izveštaja. Taj su dokument nazvali "cunamijem laži" i uzvratili optužbama zbog, kako kažu, "potpunog ignorisanja činjenica". Čak su optužili Zelene za napad "na evropski poljoprivredni model u celini".
"Svako ko napadne mađarski model agrarne podrške, napada temelj evropskog sistema poljoprivrednih subvencija koji trenutno favorizuje farmere", navodi resorno ministarstvo u saopštenju.
Šta su u izveštaju naveli kao problematično? To da je, pokazalo je istraživanje, većina podsticaja EU-a dodeljenih mađarskoj poljoprivredi u korelaciji sa brojem hektara te vrste zemljišta, ali i veličinom stočnog portfelja kao i nepoštovanjem niza propisa.
Ali, u ministarstvu ne žele ni da čuju: "Mađarska ima jedan od najstrožih i najsofisticiranijih sistema praćenja isplate poljoprivrednih subvencija, a redovno ga pregleda Evropska komisija i Evropski revizorski sud", navodi se u saopštenju i, što je najgore, čini se da su u pravu.
Evroparlamentarka Viola von Kramon, članica odbora za revizorski nadzor, rekla je za Euractiv da vladina izjava "ne protivreči nijednoj rečenici iz studije", ali i da "većina sredstava ZPP-a dolazi u ruke vrlo malo ljudi, a mađarsko Ministarstvo nije opovrglo nijednu od tih činjenica", rekla je poručivši da bi mađarska vlada trebalo da se usredsredi na formiranje ZPP-a koji će raditi za njihove poljoprivrednike, a ne za samo nekoliko vlasnika zemljišta, vladine političare i članove njihovih porodica.
Kada je reč o Slovačkoj, tamo stvari idu toliko daleko da ih u izvešću čak povezuju za ubistvo istraživačkog novinara Jana Kuciaka i njegove verenice. Ovaj mladi novinar (27) na jednom slovačkom portalu 2019. godine objavio je niz otkrića o umešanosti visokih političkih zvaničnika u nezakonite poslove sa kalabreskim (Južna Italija) mafijaškim klanom "Ndrangeta", što je uključivalo i milionske "muljaže" sa evropskim poljoprivrednim subvencijama.
Nakon njegove smrti, kolege novinari su nastavili sa istraživanjem. Pri tom su došli do informacija kako su se manji poljoprivrednici susreli sa velikim administrativnim pritiscima, ali i ucenama kao i nasiljem kada bi pokušali da se suprotstave svojim "lokalnim šerifima". U prikrivanje ovih malverzacija bila je uključena i policija, ali i sudovi koji su otvoreno sudili u korist prevaranata.
Problem u Rumuniji predstavlja ne samo to što subvencije najvećim delom odlaze velikim zemljoposednicima, u odnosu na male poljoprivrednike nego i to što zemljište koje poseduju veliki nije ni službeno popisano. Tokom ovog istraživanja otkriveno je da nedostaju mnogi podaci zbog čega je bilo teško uopšte saznati sa koliko je sredstava ta zemlja učestovala u EU fondovima.
Istraživači su u razgovoru sa farmerima došli do zaključka da čak ni gazdinstva srednje veličine nemaju mogućnost za pristup EU sredstvima jer jednostavno nemaju resursa za borbu sa birokratijom Ili imaju pristup tek manjim programima što im se ne isplati. Umesto toga odlaze na rad u inostranstvo, gde u par godina zarade sredstva i ulože u zemlju i tehnologiju.
Ovo su tek komadići slagalice koja je svoj potpuni oblik dobila u izveštaju (koji možete preuzeti u dokumentu ispod teksta). Kako će ono odjeknuti među akterima EU administracije, hoće li biti preduzeti određeni koraci, što bi bilo logično jer nam sledi i reforma ZPP-a, a i sprovođenje EU Zelenog plana, ili će, što takođe ne bi bilo čudno, biti jednostavno stavljena pod tepih.
Ovo istraživanje za početak "oplelo je" po najgorima. Ko zna koje će zemlje još biti na tapeti budućih proučavanja.
Ipak, treba podsetiti kako je Evropskom parlamentu prošle godine predložen zakon koji bi štitio male i srednje poljoprivrednike od oligarha i vlasnika velikih zemljišnih površina koje svoje proizvode prodaju na veliko. Njime bi se, kako je tada istakao Klub zastupnika Evropske narodne stranke (EPP) kao predlagač, sprečilo iskorišćavanje subvencija koje dobijaju, a namenjeni su isključivo za male poljoprivrednike.
Ovakav oblik postupanja prema malim naziva se modernim feudalizmom u kom su mali farmeri zapravo kmetovi, a vlasnici zemlje, velike kompanije, poput feudalaca dobijaju najviše novca.
Dokumenti
Tagovi
Autorka
