Evropska unija uvezla manje soje

Soja je uz uljanu repicu najvažnija uljarica koja se uvozi u Evropsku uniju. U prvih pet meseci ove sezone uvezeno je oko 5,8 miliona tona soje, gotovo milion tona manje nego u istom razdoblju prethodne, navodi farmer.pl. 

Glavni dobavljači i dalje su Brazil i SAD, ali su se odnosi promenili. Od 1. jula do 12. decembra 2021., iz Brazila je uvezeno oko 3,4 miliona tona, što je za petinu više nego u istom periodu prošle godine, što znači da gotovo dve trećine uvoza odnosno 59 odsto dolazi iz te južnoameričke zemlje. 

Kada je reč o SAD-u, ona je isporučila 1,6 miliona tona te uljarice što je 840.000 tona manje nego u prethodnoj sezoni. Ta država čini gotovo 30 odsto uvoza u EU. Razlog ovoga smanjenja je šteta koju je na izvoznim terminalima u Meksičkom zalivu uzrokovao ciklon Ida.

Što se tiče drugih dobavljača koji čine oko 11 odsto uvoza, Kanada se nalazi na trećem mestu sa 639.000 tona, a sledi je Ukrajina sa 104.911 tona te Urugvaj sa 16.530. 

Važno je poreklo sirovina

Govorimo li o uvozu soje iz Južne Amerike, količina bi u budućnosti mogla biti manja. Krajem novembra je Evropska komisija predstavila predlog o otkupu poljoprivrednih proizvoda koji su proizvedeni bez da su zbog toga krčene šume, a što uključuje soju i palmino ulje. Poverenstvo EK tim povodom želi da pokrene javnu raspravu o poreklu sirovina i transparentnosti celokupnog snabdevenog lanca.

Treba napomenuti da su neki evropski trgovački lanci u decembru odlučili da prestanu da prodaju brazilsku govedinu, upravo zbog toga što je ponovo otkrivena povezanost uzgoja stoke sa krčenjem amazonskih šuma. 

Obustava prodaje brazilske govedine u evropskim trgovačkim lancima?

Unija za promovisanje uljarica i proteina (UFOP) naglasila je kako zahtevi EK nisu ništa novo kada je reč o industriji biogoriva koja prilikom uvoza ovih uljarica već više od 10 godina traži sertifikat o održivosti. Smatraju kako je potrebno regulisati ovaj sistem i smanjiti birokratiju.

Problem je Kina? 

Najgore u svemu je što nedostaju podaci koji će dokazati lokacije gde su nekada bile šume, a danas se koriste za uzgoj soje. Mnogi rešenje vide u napretku satelitske tehnologije, odnosno projektu "Gobal Risk Assessment Serices" (GRAS), a koji finansira nemačko Ministarstvo poljoprivrede.

Jedini problem može da predstavlja Kina u slučaju da ne uvede iste uvozne standarde jer će u tom slučaju, južnoamerička soja u prerađenim proizvodima, a koji su uvezeni iz te zemlje opet završiti na EU tanjirima.