Evropi preti suša i ove godine?

Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) sve je veći porast suša u većem delu Evrope, posebno u Južnoj. Predviđene su i sve veće suše rečnih tokova za većinu regija, osim za srednjoistočni i severoistočni deo kontinenta.

Najveći porast rizika od ove vremenske nepogode predviđa se na jugu, gde će se povećati konkurencija između različitih korisnika vode, poput poljoprivrede, domaćinstava, turizma i industrije.

Poljoprivreda najugroženija

Klimatske promene utiču i odraziće se na sve privredne sektore. Suše mogu imati ozbiljne posledice za ekosisteme i građane, te za mnoge sektore, uključujući poljoprivredu, proizvodnju energije, industriju i javno snabdevanje vodom.

Poljoprivredna proizvodnja itekako zavisi od vremenskih i klimatskim uslova, što je čini jednim od najugroženijih sektora. Promene u temperaturi i režimima padavina, te ekstremni vremenski i klimatski uslovi utiču na prinose useva i stočarsku proizvodnju, a samim tim i na prihode od poljoprivrede, pa uzrokuju znatne ekonomske gubitke.

Iza nas najtoplija zima ikad zabeležena u Evropi: Februar za 3,9°C topliji od proseka

Važno je razlikovati različite vrste suše; trajna meteorološka - nedostatak padavina može se proširiti na vlagu zemljišta i izazvati poljoprivrednu sušu koja utiče na rast biljaka i useva, što može da preraste u hidrološku sušu koja utiče na vodne resurse, kvalitet vode i slatkovodne ekosisteme.

Zbog suše preti napuštanje poljoprivrednog zemljišta?

Klimatske promene već nepovoljno utiču na poljoprivredu, a kako piše EEA, to će se i nastaviti. Očekuje se još veći porast ove nepogode, naročito u južnom delu kontinenta, a u agenciji smatraju da bi to moglo dovesti do napuštanja poljoprivrednih zemljišta.

Takođe, promene klime utiču i na dostupnost vode koja je potrebna za navodnjavanje, obradu poljoprivrednih proizvoda, pojenja stoke, prevoza i skladištenja. Ipak, kažu i da će one u delovima Severne Evrope možda doneti i nešto pozitivno, a reč je o dužim vegetacijskim sezonama za rast biljaka, ali da će nestašica vode, toplotni talasi, velike količine padavina koje doprinose eroziji tla i drugi ekstremi uzrokovati slabije prinose.

Osim toga, brojni efekti ovih promena izvan kontinenta mogli bi uticati na cenu, količinu i kvalitet proizvoda, pa kao posledica toga, na trgovinske tokove, što bi pak moglo uticati na prihode od poljoprivrede.

Podaci od prošle godine pokazuju kontinuirani trend zagrevanja

Prema poslednjim podacima Kopernikusa, 11 od 12 najtoplijih godina zabeleženo je od 2000. što govori da je globalno zagrevanje sve jače. Iz službe ističu i da su se tri razdoblja toplog vremena dogodila u februaru, junu i julu što je dovelo do rekordno visokih temperatura. Dodatno, sva godišnja doba bila su toplija od proseka. U nekim delovima Evrope letne su temperature čak tri do 4°C bile više od uobičajenih. Intenzivni toplotni talasi u junu i julu doveli su do rekordnih temperatura u nekim zemljama poput Francuske i Nemačke.

Nestaće polovina svetskih vinograda?

Podsetimo i na to da bi više od polovine svetskih vinograda moglo da nestane poveća li se temperatura za 2°C, a nestalo bi čak 85 odsto u slučaju povećanja od 4°C.

Nemačka: Suša će najviše pogoditi mala gazdinstva

Nemačka je zabrinuta zbog mogućnosti treće godine direktne suše, a koja bi mogla pogoditi i našu zemlju. Njihova ministarka poljoprivrede Julija Klokner je zabrinuta zbog kontinuirano suvog vremena koji utiče na useve. Ističe da bi ova sušna godina mogla snažno da pogodi mala gazdinstva.

Klokner je za nemačke medije izjavila kako su od sredine marta neke regije dobile manje od 10 l/m²  padavina u poređenju s 50 l/m² u prosečnim godinama. Blaga zima takođe, utiče i na sve veće probleme sa štetočinama jer im toplo vreme omogućuje prezimljavanje.