Evropski revizorski sud osudio je slabo sprovedene politike EU za koje kažu da poljoprivrednicima dopuštaju zloupotrebu korišćenja vode. Kritikovao je i program subvencionisanja agrara.
Evropski revizorski sud objavio je izveštaj o održivoj upotrebi vode u poljoprivredi u kojem kritikuje programe subvencionisanja u Evropskoj uniji i inspekcije. U izveštaju stoji da politika EU-a promoviše i prečesto podstiče veće, a ne njeno efikasnije korišćenje. Osim toga navodi se da ovaj sektor utiče na kvalitet tog resursa i to uglavnom zbog zagađenje đubrivima i pesticidima.
Pristup koji EU trenutno primenjuje na upravljanje vodama zasniva se na Okvirnoj direktivi iz 2000. kojom su uvedene politike povezane sa održivom upotrebom.
Važnu ulogu u održivosti ima i Zajednička poljoprivredna politika (ZPP) u čijem okviru postoje instrumenti koji mogu da doprinesu smanjenju pritiska na vodne resurse, kao što je povezivanje plaćanja sa zelenijim praksama i finansiranje efikasnije infrastrukture za navodnjavanje.
"Voda je ograničeni resurs i budućnost poljoprivrede uveliko zavisi od toga da se upotrebljava na efikasan i održiv način", izjavila je Džoele Elvinger, članica Suda zadužena za ovaj izveštaj.
"Ipak, politike EU-a dosada nisu u dovoljnoj meri doprinele smanjenju efekta poljoprivrede na vodne resurse", upozorila je.
Okvirna direktiva o vodama sadržava zaštitne mere protiv neodrživog korišćenja, ali države članice odobravaju brojne izuzetke u agrarnom sektoru. Revizori su utvrdili da su one naveliko dopuštene, čak i u regijama pogođenima sušom.
Istovremeno, pojedina nacionalna tela retko kažnjavaju nezakonitu upotrebu kada je otkriju. Okvirnom direktivom takođe se od država članica zahteva da prihvate načelo "zagađivač plaća". Međutim, voda je još uvek jeftinija kada se upotrebljava u poljoprivredi te mnoge države članice i dalje ne ostvaruju povrat troškova za vodne usluge u tom sektoru kao što to čine u drugima.
Revizori ističu da se poljoprivrednicima često ne naplaćuje stvarna količina koju potroše. Podrška EU-a u okviru ZPP-a većinom nije uslovljavana ispunjavanjem obaveza koje podstiču njeno efikasno korišćenje.
Nekim plaćanjima podstiču se usevi koji zahtevaju velike količine vode, kao što su pirinač, voće i povrće, i to bez geografskih ograničenja, što znači i u područjima pogođenim nestašicom ovog resursa.
Revizori ističu da ni mehanizam višestruke skladnosti u okviru ZPP-a (npr. plaćanja uslovljena određenim ekološkim obavezama) gotovo nema efekta. Zahtevi se ne primenjuju na sve poljoprivrednike te države članice u svakom slučaju ne sprovode dovoljno inspekcija i odgovarajućih provera kako bi sprečile nezakonito korišćenje.
Kako stoji u izveštaju, osim direktnih plaćanja, u okviru ZPP-a finansiraju se i ulaganja u mere kao što je njeno čuvanje i zadržavanje. Međutim, poljoprivrednici retko koriste tu priliku, a u okviru programa ruralnog razvoja retko se pruža podrška infrastrukturi za ponovnu upotrebu.
Modernizacija postojećih sistema za navodnjavanje takođe ne podrazumeva uvek uštedu jer se ona može preusmeriti na useve koji zahtevaju velike količine ili na navodnjavanje veće površine. Slično tome, postavljanjem nove infrastrukture kojom se povećava navodnjavana površina verovatno se povećava pritisak na slatkovodne resurse. Revizori generalno ističu da su se sredstvima EU-a sigurno finansirala poljoprivredna gazdinstva i projekti koji dovode u pitanje održivost ovog resursa.
Tagovi
Autorka
