Evropska komisija danas je donela dve nove strategije u kojima se predlažu ambiciozne mere i obveze Evropske unije za zaustavljanje gubitka biološke raznovrsnosti na starom kontinentu i svetu kao i za transformaciju naših prehrambenih sistema.
Evropska komisija (EK) donela je dve nove strategije: sveobuhvatnu strategiju za biološku raznovrsnost, čiji je cilj vraćanje prirode u naše živote, i strategiju "Od njive do trpeze" za pravedan, zdrav i ekološki prihvatljiv prehrambeni sistem. Te dve mere se međusobno dopunjuju i združuju prirodu, poljoprivrednike, preduzeća i potrošače u zajedničkom zalaganju za konkurentno održivu budućnost.
U skladu sa evropskim zelenim planom u njima se predlažu mere i obveze Evropske unije za zaustavljanje gubitka biološke raznovrsnosti u Evropi i svetu kao i za transformaciju prehrambenih sistema u globalne standarde za konkurentnu održivost, zaštitu zdravlja ljudi i planete, ali i za osiguravanje egzistencije svih aktera u vrednosnom lancu prehrambenih proizvoda.
Šta je prehrambeni nacionalizam i hoće li dovesti do nelojalne konkurencije?
"Kriza prouzrokovana virusom korona pokazala nam je koliko smo ranjivi i koliko je važno da ponovno uspostavimo ravnotežu između ljudskog delovanja i prirode. Klimatske promene i gubitak biološke raznovrsnosti u ovom trenutku predstavljaju veliku opasnost za čovečanstvo", izjavio je Frans Timermans, izvršni potpredsednik za evropski zeleni plan.
U obe strategije su građani na prvom mestu: Cilj je da se poboljša zašta kopna i mora, da se obnove ugroženi ekosistemi i učvrsti položaj Evropske unije kao predvodnika na međunarodnoj sceni u zaštiti biodiverziteta i izgradnji održivog prehrambenog lanca.
Nova strategija se bavi glavnim uzrocima gubitka, kao što su neodrživo korišćenje zemljišta i mora, prekomerno iskorišćavanje prirodnih resursa, zagađene i invazivne strane vrste. Doneta usred pandemije, ona je centralni element plana oporavka Evropske unije i ključna za sprečavanje budućih epidemija, povećanje otpornosti na njih i brzo pružanje poslovnih i investicionih prilika za obnovu ekonomije Evropske unije.
Između ostalog, predlaže da se odrede obvezujući ciljevi za obnovu oštećenih ekosistema i reka, da se poboljša zdravlje zaštićenih staništa i vrsta u Evropskoj uniji, da se oprašivači vrate na poljoprivredna zemljišta, smanji zagađenje, poveća broj zelenih površina u gradovima, poboljša zdravlje evropskih šuma i podstakne organska poljoprivreda kao i druge poljoprivredne prakse koje odgovaraju biološkoj raznovrsnosti.
Smanjenje antibiotika i ekološka proizvodnja - jedni od glavnih ciljeva strategije F2F
Predlažu se konkretni koraci kako bi biodiverzitet Evrope počeo da se oporavlja do 2030. godine, uključujući pretvaranje najmanje 30 odsto evropskog kopna i mora u zaštićena područja kojima bi se efikasno upravljalo kako bi se vratile karakteristike pejzaža velike raznolikosti na najmanje deset odsto poljoprivrednih zemljišta.
Mere predviđene za zaštitu, održivo korišćenje i obnovu prirode doneće ekonomsku korist lokalnim zajednicama jer će podsticati otvaranje održivih radnih mesta i rast. Za nju će biti osigurano 20 milijardi evra godišnje iz raznih izvora, uključujući sredstva Evropske unije kao i nacionalna i privatna sredstva.
Strategija "Od njive do trpeze" omogući će prelazak na održiv prehrambeni sistem Evropske unije kojim se štiti sigurnost snabdevanja hranom i osigurava pristup zdravim namirnicama koje potiču iz zdravog okruženja. Njome će se smanjiti ekološki i klimatski pritisak prehrambenog sistema Evropske unije i povećati njegova otpornost, zaštitiće se zdravlje građana i osiguraće se egzistencija privrednih subjekata.
Koja EU zemlja iz državnog budžeta najviše izdvaja za zaštitu životne sredine?
U njoj se postavljaju konkretni ciljevi za transformaciju prehrambenog sistema Evropske unije uključujući smanjenje upotrebe i rizika od pesticida za 50 odsto, smanjenje upotrebe đubriva za najmanje 20 odsto, smanjenje prodaje antimikrobnih sredstava za životinje iz uzgoja i akvakulturu za 50 odsto kao i za bavljenje organskom poljoprivredom na 25 odsto poljoprivrednih zemljišta. Predlažu se i mere uključujući bolje obeležavanje proizvoda kako bi potrošači bili bolje informirani o zdravoj i održivoj hrani.
Evropski poljoprivrednici, ribari i druge proizvođači, kako bi se priklonili održivim praksama dobiće podršku u okviru zajedničke poljoprivredne politike (ZPP) i zajedničke ribarske politike iz novih izvora finansiranja i programa za ekologiju.
U kontekstu pandemije virusa korona njihov cilj je ojačavanje otpornosti društava na buduće pandemije i pretnje kao što su posledice klimatskih promena, šumski požari, nesigurnost snabdevanja hranom ili izbijanje bolesti, među ostalim podržavanjima održivih praksi u poljoprivredi, ribarstvu i akvakulturi kao i rešavanjem pitanja zaštite divlje faune i flore i nezakonite trgovine divljim vrstama.
“Priroda nam je toliko važna i za telesnu i duševnu dobrobit. Filtrira nam vazduh i vodu, reguliše klimu i oprašuje useve. A mi se ponašamo kao da je nevažna, i zato je gubimo brže nego ikad pre. Nova strategija za biološku raznovrsnost dopunjava ono što je dosad funkcionisalo novim instrumentima koji će nas voditi do stvarne održivosti, na korist svima. Evropska unija želi da zaštiti i obnovi prirodu, da doprinese privrednom oporavku od trenutne krize i otvori put globalnom okviru za zaštitu ekosistema cele planete", zaključio je poverenik za životnu sredinu, okeane i ribarstvo, Virginijus Sinkevičius.
Tagovi
Autorka
