Nepožnjeveni usevi, posejano 30 odsto manje ozimih, pogođena stočarska proizvodnja, prerađivačka industrija, izvoz.
Deset je meseci od kako je počeo rat između Rusije i Ukrajine na teritoriji Evorpe. Kako se rat zahuktavao i ostavljao posledice na ekonomiju, a samim tim i poljoprivredu, postajali smo sve svesniji koliko je ta zemlja važan činilac za globalni, a ne samo evropski agrar.
Ministar agrarne politike i prehrane Ukrajine Mikola Solski izjavio je da će 2022. tamošnji poljoprivrednici posejati do 30 odsto manje ozimih useva u odnosu na prošlu godinu. Zbog lošijih finansijskih rezultata proizvođači će sledeće godine koristiti manje inputa poput đubriva, pesticida i kvalitetnog semena, što će takođe doprineti slabijoj žetvi.
Poslednji izveštaji pokazuju da bi trećina površina pod kukuruzom moglo ostati u poljima. Zbog produžene kišne sezone sadržaj vlage u kukuruzu je 30 odsto i više, a visoke cene prirodnog gasa čine neisplativim sušenje mokrog kukuruza.
Na nedavno održanom vebinaru "Rat u Ukrajini i njegov uticaj na poljoprivredu", kojeg je organizovalo Belgijsko udruženje agrarnih novinara (BVLJ-ABJA) saznali smo kako je ta zemlja od januara izvezla 52 miliona tona poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u ukupnom iznosu od 22 milijarde evra. Količinski je to 16,7 odsto, a vrednosno 13,7 odsto manje nego u istom periodu prošle godine. Glavne izvozne robe bile su kukuruz, pšenica, uljana repica, suncokretovo ulje, ječam i soja.
Ukrajinski agrarni novinar Juri Mihailov podsetio je kako od 24. februara do kraja jula izvoz morem nije bio moguć, nego železnicom, drumskim i rečnim saobraćajem. I uz ove prepreke, kaže, u tri kvartala ove godine, ta je zemlja broj jedan dobavljač putera i sira u EU. Prema podacima Evropske komisije o trgovini mlečnim proizvodima u devet meseci u EU izvezla su 4,3 hiljade tona putera. Dodaje i da su treći najveći dobavljač mesa živine u EU, s 85 hiljada tona. Zbog otežanog izvoza morskim putem, 30 odsto mesa živine u EU se uglavnom izvozi drumskim transportom.
"Ove godine izvoz jaja smanjen je za 40 odsto, na 370 miliona komada", precizirao je Mihailov.
Nekontrolisani uvoz iz Ukrajine: Poljski farmeri na ulicama - Vojčehovski zapretio?
Bez obzira što je produžen dogovor o inicijativi za izvoz žitarica, on je otežan zbog toga što je već prvog dana produženja Rusija granatirala teritorije Ukrajine, uključujući Odesu, iz koje se odvija glavni izvoz te robe.
"Osim toga, Rusija je do sada kočila primenu sporazuma, na sve moguće načine sprečavajući kretanje brodova, uključujući odgađanje pregleda na prisutnost oružja ili drugog tereta koji nije predviđen sporazumom", tvrdi on.
Situaciju otežava i, kako kaže, konstantno granatiranje elektroenergetskih i distribucijskih objekata, transformatora i dalekovoda što je dovelo do nestašice električne energije u celoj zemlji. Osim toga, tokom granatiranja rad preduzeća i transport se zaustavljaju, a radnici skrivaju u skloništima zbog čega je obrada tereta u lukama znatno usporena.
Proizvodnja poljoprivrednih proizvoda smanjena je zbog gubitaka na ratnim područjima i zonama aktivnih vojnih operacija. Prihodi stanovništva su smanjeni zbog zatvaranja mnogih preduzeća, pa je došlo do neravnoteže između ponude proizvoda i pada potražnje.
"Veliki proizvođači to pitanje mogu i pokušavaju rešiti povećanjem izvoza, dok su mala i srednja preduzeća u teškim uslovima jer se ne mogu lako okrenuti izvozu i podići cene. Takođe, imaju vrlo ograničen pristup kanalima prodaje proizvoda, poput velikih lanaca supermarketa", opisuje bezizlaznu situaciju ovaj novinar.
Napadi na elektroenergetska postrojenja direktno utiču na celu njihovu ekonomiju, a posebno poljoprivredu i prehrambenu industriju. U ruralnim područjima na farmama životinja ne bude struje po nekoliko dana ili čak nedelja. Osim što direktno utiče na stočarsku proizvodnju, zbog nestanka struje dovode do gubitka interneta i mobilnih komunikacija što dodatno otežava poslovanje i dovodi do enormnih troškova i gubitaka.
Kaže kako će prema proceni Svetske banke, posleratna obnova koštati oko 500-600 milijardi evra.
"Svetska banka je pre napada na civilnu infrastrukturu predviđala pad BDP-a Ukrajine u 2022. za 35 odsto, ali sada bi taj pokazatelj mogao iznositi 40 odsto", prognozira Mihailov dodajući da procenjeni gubici domaćeg agrobiznisa zbog rata iznose oko 50 milijardi evra.
NASA otkrila: Rusija u Ukrajini požnjela pšenicu vrednu milijardu dolara?
Takođe, uništeno je 15 odsto farmi stoke i 10 odsto stočnog fonda. Gotovo 20 odsto ove proizvodnje bilo je koncentrisano na područjima koja su trenutno okupirana ili gde se vode aktivne borbe. U prvim mesecima rata bilo je moguće delomično preseliti stoku i preduzeća, ali malom broju proizvođača, navodi.
"Već nekoliko meseci prerađivači su suočeni s odbijanjem unapred naručenog rashlađenog mesa, odlaganjem isporuka i prisilnim revidiranjem rasporeda proizvodnje i otpreme gotovih proizvoda", još je jedan problem o kojem govori ovaj novinar pojasnivši kako zbog svega toga mnogi prerađivači imaju velike zalihe i pad prihoda, pa su kao odgovor smanjili opseg nabavke i opterećenje klanica za najmanje 20-30 odsto.
"Od sredine oktobra do sredine novembra prosečna cena živih svinja pala je oko 20 odsto."
Kada je reč o živini, već je u martu jedna od najvećih i najmodernijih farmi u tom sektoru, u blizini Hersona ostala bez električne energije. Zbog rata, nisu mogli da hrane životinje niti održavaju sanitarni režim, zbog čega je većina uginula. Pre nego što je počeo rat, objekt je imao više od četiri miliona pilića.
Ukrajinska živinarska industrija trpi ogromne gubitke - nemaju hrane, uništeni inkubatori
"Za devet meseci 2022. ukupan broj živine smanjen je za 14 odsto ili 16 miliona grla, broj koka nosilja smanjen je za 6,3 miliona, proizvodnja mesa svih vrsta živine manja je za 7,5 odsto, odnosno 73 hiljade tona", nabraja ovaj novinar situaciju u zemlji gde u ukupnoj strukturi proizvodnje mesa udeo živinarskih proizvoda čini 56 odsto. U 2022. proizvodnja jaja smanjena je za 800 miliona jaja, odnosno 16 odsto.
Mnoge farme ostale su na ratnoj teritoriji, prvenstveno u regijama Harkov, Donjeck, Zaporožje i Herson. Jedan od dodatnih problema je što je tržište živine, tvrdi on, tamo visoko monopolizovano.
"Tako je Mironivski Hliboprodukt, koji je najveći proizvođač mesa živine u Ukrajini, monopolizovao ovo tržište s učešćem od 68 posto. Tržište jaja praktično je podeljeno između tri firme."
Svakako treba spomenuti i okolinu budući da je ratom pogođeno ukupno tri miliona hektara šuma, što je gotovo trećina šuma ove države. Mihailov kaže kako su neke od njih zauvek izgubljene.
"Tokom osam meseci rata, šteta za životnu sredinu procenjena je na više od 37 milijardi evra. Prema Svetskom fondu za zaštitu prirode već je 20 odsto zaštićenih područja stradalo, a osam rezervata i 10 nacionalnih parkova prirode i dalje su pod ratnim teritorijama."
Dalje priča kako su opasne supstance svakodnevno prisutne u vazduhu zbog šumskih požara, izgaranja naftnih derivata i požara industrijskih objekata.
"Od početka rata broj takvih emisija premašio je 67 miliona tona. Za poređenje, 2021. i 2020. iznosili su samo 2,2 miliona tona godišnje", zabrinjavajuće su brojke.
Vojne akcije vrlo negativno utiču i na održivo upravljanje vodnim resursima. Tokom osam meseci rata uništeno je više od 500 objekata vodne infrastrukture, a količina izgubljene vode zbog oštećenja i razaranja brana i drugih hidrotehničkih objekata iznosi 742,2 miliona kubnih metara.
Nažalost, i kada rat prestane, veliki će problem predstavljati minirane teritorije budući da je još od 2014. pod minama 180 hiljada kvadratnih kilometara što je 30 odsto celokupne teritorije Ukrajine ili veličine dve Austrije. Za potpuno razminiranje i čišćenje biće potrebno desetak godina.
"Konkretno, poljoprivredna zemljišta su zagađena improvizovanom municijom, kasetnim granatama, protivpešačkim i protivtenkovskim minama", zaključuje Juri Mihailov.
Foto prilog
Tagovi
Autorka
