Dejstvo protivgradne zaštite - 70 odsto, potrebne i mreže i osiguranje

Sve do sredine oktobra postoji velika verovatnoća da neko područje bude zahvaćeno nevremenom, jakom kišom, vetrom i gradom. Na sreću, u Kolubarskom okrugu, do sada nije bilo neke veće štete od grada, a gradonosni oblaci doneli su nevolje jedino meštanima Miličinice. Radarski centar na Blizonjskom visu imao je u nekoliko navrata pune ruke posla i dejstvovalo se sa maksimalnim kapacitetima kako bi se razbili gradonosni oblaci koji najčešće stižu preko Drine.

"Radarski centar na Blizonjskom visu pokriva 14 opština Zapadne Srbije. Trenutno se radi sa 98 aktivnih lansirnih stanica, a još jedna je u postupku izgradnje. Svaki lanser se popunjava sa devet raketa. U trenutku kada se primeti oblačnost, potrebno je da se uključi radar i da se oblačni sistem prati", kaže Nikola Vujičić, iz Radarskog centra i dodaje da je procedura da se najavi pripravnost, zatim se traže takozvani kvadrati od kontrole letenja, a po dobijanju odobrenja, dejstvuje se na gradonosne oblake.

Područje grada Valjeva nije u zoni aktivnih preleta aviona, kao što je to slučaj sa bukuljskim i beogradskim poligonom.

"U tom smislu nije bilo incidenata, pa možemo reći da postoji izuzetna saradnja Radarskog centra i Kontrole letenja."

Povraćaj 70 odsto za polisu osiguranja

Automatski sistem protivgradne zaštite u radarskom centru RHMZ-a kod Valjeva u skraćenom vremenu dejstva upravlja protivgradnim raketama na više od 560.000 hektara površine.

"Radarski centar Valjevo je prvi automatizovani poligon na području Srbije i velika je razlika u odnosu na period kada su postojali strelci na lansirnim mestima. Oni su održavali i sistem protivgradne zaštite, krčili puteve do lansirnih stanica. I pored toga što je sada sve automatizovano, ipak je potrebna pomoć lokalnog stanovništva i samouprava, pre svega da nam omoguće prilaz lanserima."

Efikasnost protivgradne zaštite dve trećine - osigurajte useve?

Procenjuje se da je uspešnost protivradne zaštite na području dejstva oko 70 odsto i za toliko se smanjuje šteta na usevima ili voću. Poslednjih godina sve više se apeluje na poljoprivrednike da se ne oslanjaju smo na protivgradnu zaštitu, već da koriste protivgradne mreže, ali i osiguranje.

"Mi kao stručna služba jedino možemo da utičemo na poljoprivredne proizvođače da ulažu u prevenciju. Ono što je sreća u nesreći je da se u opštinama Kolubarskog okruga od strane države priznaje 70 odsto povraćaja za polisu osiguranja. To znači da ako je neko dao 100.000 dinara po završetku roda u voćnjaku ili vinogradu, imate povraćaj 70 hiljada dinara", kaže Srđan Stanojlović, stručni saradnik Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Valjevo i dodaje da je to dobra prilika da se osigura rod od nepogode, tu se ne misli samo na grad, nego i od neželjenih  šteta od olujnog vetra. 

Štete od grada mere se milijardama dinara

Voće je naročito osetljivo u prolećnom periodu kada i sitan grad može oštetiti plodove, a tada se kvalitet može smanjiti i za jednu klasu. Najosetljivije su jagode, maline, jabuke, kruške.

"Znamo da je to još jedan trošak, ali pogodnost je i što se polisa plaća nakon što rod pristigne, pare se ne daju unapred i to je prilika da se poljoprivredni proizvođači obezbede. Svi smo na istom zadatku, pored poljoprivrednika, tu su i osiguravajuće kuće, stručna služba, grad, svima je u interesu da se plodovi zaštite."

Kao jedan od vidova zaštite voćnjaka, poljoprivrednicima se nudi mogućnost nabavke protivgradnih mreža koje subvencioniše država.

Koliko je efektivna protivgradna mreža, a padajuća?

Lokalne samouprave svake godine odvajaju sredstva za nabavku protivgradnih raketa iako nisu u obavezi. U odbrani od grada značajna je i saradnja sa protivgradnim centom u Republici Srpskoj.

Vlažan vazduh koji stvara oblačnost i nepogode stiže sa Atlantika i Jadrana, pa preko Drine, zbog čega je izuzetno važno da se što pre dejstvuje na gradonosne oblake. Štete od grada u poslednjih nekoliko godina mere se milijardama dinara i to najviše na poljoprivrednim usevima i voću.