Engleski zvaničnici imaju stav kako je politika ZPP bila "moralna greška" jer daje najveće državne subvencije najbogatijima odnosno poljoprivrednici novac dobijaju na osnovu količine zemlje koju obrađuju.
Više drveća, livada, močvara, ali i manje krava i ovaca kao i ukidanje, kako je u Velikoj Britaniji nazivaju, kontroverzne poljoprivredne subvencije Evropske unije, novi je plan te zemlje koji planira da sprovode od sledeće godine. Kako poručuju u njihovoj Vladi, očekuju ih najveće promene u ovom sektoru u poslednjih 50 godina.
Engleski zvaničnici imaju stav kako je politika EU bila moralna greška jer je, kako za bbc piše analitičar za životnu sredinu, Rodžer Harabin, davala najveće državne subvencije najbogatijima.
Navodi kako prema trenutnom sistemu Unije, poljoprivrednici novac poreznih obveznika dobivaju na osnovu količine zemlje koju obrađuju.
Pregovori oko Bregzita još uvek traju, a farmeri već na ulicama zbog novog zakona
Stoga je Ministarstvo poljoprivrede kreiralo novi sistem pomoći koji se sastoji od tri nivoa. Prvoj pripadaju takozvani Podsticaji za održivu poljoprivredu (SFI) koji će se dodeliti svakom poljoprivredniku koji vodi brigu o plodoredu, očuvanju zemljišta i smanjenju upotrebe štetnih hemikalija.
Drugi i treći nivo nazvane su Ekološko upravljanje zemljištem (ELM). Druga podrazumeva oporavak prirode na lokalnom nivou, a uključuje aktivnosti kreiranja, upravljanja ili obnavljanja staništa, upravljanje prirodnim poplavama kao i biljnim i životinjskim vrstama. Treća se odnosi na oživljavanje krajolika i ekosistema kao što je sadnja drveća, obnova tresišta kao i stvaranje i obnova močvara i ostalih voda.
Nova shema će, kako tvrde iz Vlade, krenuti od iduće godine nakon što završi prelazno razdoblje Bregzita.
"Promene se neće dogoditi preko noći. Cilj nam je stare subvencije prepoloviti do 2024. godine, a ukinuti ih do 2028. godine. Taj novac prenećemo u ELM", rekao je sekretar za životnu sredinu Džordž Justis i naglasio kako ove izmene dovode do evolucije, a ne revolucije, kao što neki misle.
Iako se predloženi sistem čini jako dobar i mnogi ga u toj zemlji hvale, postoje i oni koji smatraju da donete odluke nisu detaljne i ne sadrže dovoljno informacija. Brojnim stručnjacima najviše je "zapala" za oko zaštita životne sredine, konkretno, zemljišta.
"Različita zemljišta imaće prirodno promenjive nivoe ugljenika, bez obzira kako se njime gospodari. Važno je definisati koja njegova svojstva treba nadzirati i meriti, a to još uvek nije objašnjeno“, upozorava profesor Džejn Rikson sa Univerziteta "Cranfield".
Takođe, pojedini smatraju da se i samo razdoblje promena mora ubrzati jer priroda više ne može čekati.
"Zajednička poljoprivredna politika opustošila je fond divljih životinja, naštetila površinama kao i samoj proizvodnji. Sledećih nekoliko godina ne smemo da provedemo samo u razgovoru. Prirodi je hitno potrebna pomoć i moramo početi čim pre delovati“, poručio je Kreg Benet iz organizacije "Wildlife Trusts".
Vlada je za sada prihvatila ovu veliku transformaciju poljoprivredne politike, a promene se trenutno odnose samo na Englesku, dok Vels, Škotska i Severna Irska donose same svoja pravila. Na primer, Škotska može zadržati direktna plaćanja u slučaju da postane nezavisna i bude primljena u EU.
Tagovi
Autorka
