U Mađarskoj najgori prinosi bagremovog meda u poslednjih 50 godina

Predsednik Nacionalnog mađarskog pčelarskog saveza, Peter Bros rekao je kako Mađarsku ove godine čekaju najgori prinosi meda u poslednjih 50 godina. Napominje da se bagremov med ne proizvodi samo u toj državi već i u okolnim zemljama zbog čega je njegova otkupna cena na svetskom tržištu porasla za čak 50 odsto, navodi agroinform.

Gotovo 80 odsto mađarskog bagrema nastradalo je zbog prolećnog mraza, rekao je ovaj stručnjak napomenuvši da prvi pupoljak biljke daje nektar pa su rani mrazevi pogodovali izrazito lošim prinosima.

U Mađarskoj se nalaze dve trećine evropskih šuma bagrema. Ono što nije pogodio rani mraz, dotukle su majske kiše pa tako otežale situaciju pčelarima i u drugim krajevima zemlje. 

Loša bagremova i livadska paša - med sve skuplji

Podsetimo da kao vrlo lošu godinu po bagremovoj paši, pamte i naši pčelari, koji su 2019. godine vrcali vrlo male količine ovog meda najvažnije paše u pčelarskoj godini. Prošle godine čitavo proleće bilo je kišno sa vrlo malo sunačnih dana.

I južna Francuska u problemu 

Na severu Francuske zbog toplog i lepog vremena pčele su mogle u punoj snazi da oprašuju cveće. Pčelar Frenk Portefaks je rekao da su ovog proleća 'veliki igrači' sa oko 500 košica po jednoj mogli da dobiju do 20 kg meda.  

Meda će biti, ali se postavlja pitanje - kome ga prodati?

Nažalost, nisu svi bili te sreće. Nepovoljni vremenski uslovi u južnom delu Francuske napravili su veliku štetu u proizvodnji bagremovog meda. Osim toga, tamo je za vreme pandemije virusa korona veliki problem predstavljala i sama prodaja slatkog pčelinjeg proizvoda. 

Povećana potražnja meda u SAD-u

Za razliku od Mađarske, dvostruko veće cene meda u Sjedinjenim Američkim Državama prouzrokovala je povećana potražnja, a iako to zvuči kao odlična vest za američke pčelare, stanje stvari je potpuno drugačije. Oni muku muče sa uvozom jeftinog proizvoda iz inostranstva, problem su i loše oznake na proizvodima kao i skrivanje porekla pa čak i direktno varanje pri čemu se med meša sa jeftinim sastojcima poput sirupa od kukuruza, pirinča ili repice.

Jeftin uvoz, loše oznake i razređivanje meda - krivci za propast pčelara?

Trgovci kupuju med od inostranih dobavljača, jer mogu da ga nabave po ceni od samo 81 cent za kilogram što je ogromna razlika u ceni koju mogu da ponude domaći proizvođači koji prodaju proizvod vrhunskog kvaliteta.