Traže zabranu prosulfokarba - drugog najčešće korišćenog herbicida u Francuskoj

Francuski pčelari pozvali su na zabranu drugog najraširenijeg herbicida, prosulfokarba, rekavši da je to potrebno kako bi se zaštitio sektor koji se oporavlja od najgorih prinosa meda u istoriji, piše euractiv.

Upotreba pesticida trenutno je jedna od gorućih tema među deonicima tamošnje agrarne javnosti. Mesecima se raspravlja zbog obnove registracije kontroverznog glifosata, ali i nedavnog odobrenja neonikotinoida koji sprečavaju virus žutice šećerne repe.

Sada su usledile nove napetosti oko primene aktivne materije prosulfokarb. Reč je o drugom najčešće korišćenom herbicidu u toj zemlji, nakon glifosata.

Prisutan u vazduhu, rezidue pronašli u organskim usevima

Prošle godine su pronađene rezidue ovog herbicida na 14 lokacija organskog uzgoja heljde, vrednog 80 hiljada evra, a početak tretiranja u jesen već je izazvao oštre reakcije u sektoru ove vrste proizvodnje.

Ovaj herbicid jedan je od najprisutnijih pesticida u vazduhu, kako po učestalosti, tako i po koncentraciji jer je vrlo nestalan, navedeno je u zajedničkoj izjavi koju je objavila Nacionalna federacija za organsku poljoprivredu (FNAB), Federacija organskih proizvoda - Forébio te NVO Générations Futures.

Kao takav, svake godine nađe se i u usevima koji nisu njime prskani. Na primer, prošle godine su na ekološkim usevima za 100 puta premašili maksimalno dopuštene nivoe, istakle su organizacije.

Kako bi se izbegla dalja kontaminacija, a time i uništavanje organskih useva, organizacije su zatražile zabranu proizvoda na bazi te aktivne materije, što bi se moglo sprovesti dekretom prefekture u slučaju iznenadnog i opravdanog rizika uzrokovanog upotrebom sredstava za zaštitu bilja.

"Cela industrija predana je promovisanju i zaštiti zdravlja pčela kao i osiguravanju ekološke sigurnosti, ali i efikasnom kao i ciljanom korišćenju pesticida samo tamo gde je to potrebno", komentarisao je zatraženu zabranu Lijam Ingliš, šef odseka komunikacija kompanije "Syngenta" koja proizvodi prosulfokarb. Dodao je da ne postoje opasnosti za pčele povezane sa ovom aktivnom materijom.

Ali, pčelari su itektako zabrinuti zbog pesticida u vreme kada zemlja očekuje novi plan za zaštitu oprašivača. Katastrofalna godina pčelarenja u kojoj je rod meda tri puta manji nego 2020., prvenstveno je pripisan klimatskim promenama. Međutim, francusko nacionalno pčelarsko udruženje UNAF zabrinuto je i zbog uticaja pesticida.

Politika pod pritiskom agrohemijskih kompanija?

U zajedničkom saopštenju za javnost objavljenom 21. oktobra, UNAF, Nacionalni pčelarski savez (SNA) i udruženje "Terre d’abeilles" osudili su nacrt uredbe rekavši da će ona još manje zaštititi pčele od one koja je na snazi.

Organizacije kažu da strahuju da će politika popustiti pod pritiskom agrohemijskih materija. Smatraju da bi francusku vladu trebalo da vodi snažan interes za očuvanje oprašivača i uticaj na agro-ekološke, prehrambene i zdravstvene učesnike. 

Za ovaj su sektor zabrinuti i građani. Do kraja septembra evropska građanska inicijativa pod nazivom "Spasimo pčele i poljoprivrednike" prikupila je više od 1,2 miliona potpisa. Ona poziva na smanjenje upotrebe pesticida za 80 odsto do 2030. i potpuno ukidanje do 2035. godine.

Sve se ovo događa nekoliko meseci pre nego što bi Francuska trebalo da preuzme predsedanje Većem EU-a i nekoliko nedelja nakon što je njihova nacionalna skupština zatražila od vlade da zaštita pčela postane nacionalni cilj za 2022.

Na osnovu predloga tri udruženja, francuska izvršna vlast treba da iskoristi priliku i novom uredbom konačno pomiriti poljoprivredu i pčelarstvo. Takođe, tvrde da njihovi zahtevi još nisu došli do ministra poljoprivrede i da čekaju konačnu odluku premera. Njega su pozvale da ne potpisuje novi plan za oprašivače bez da u njemu nisu prava rešenja.

Očekuje se da će prefekture u narednim nedeljama odlučiti da li hoće da zabrane prosulfokarb, koji se opet procenjuje na nivou EU-a s ciljem ponovnog odobrenja nakon 31. oktobra 2022.