Sve više mladih želi da se bavi pčelarstvom: Edukacije neophodne

Nekome je pčelarstvo hobi, nekome je dodatni posao, ali zasigurno je najlepša grana poljoprivrede, tvrde mnogi. Spajanje lepog i korisnog, odnosno boravak u prirodi i rad na pčelinjaku poslednjih godina sve više privlači veliki broj mladih ljudi. I to pokazuje da ova poljoprivredna oblast u Srbiji ima perspektivu.

Poljoprivreda pod znakom pitanja

Udruženje pčelara Slatina oformljeno je pre desetak godina. Skromno i stidljivo polako se razvijalo do društva od 79 članova iz Slatine, okoline Bora, Negotina i Zaječara. Akcenat stavljaju na mlade pčelare i edukaciju.

Predsednik udruženja Nebojša Buzej napominje da se u poslednjih nekolko godina, od dolaska kineske kompanije Zijin, susreću sa mnogobrojnim problemima.

"Posečene su sve šume, uništen je bagrem, livade više nemamo. Imali smo i šumski med, mediljka, koja je svake druge treće godine medila. Sada više ni toga nema. U Slatini više ne možemo pričati ni o jednoj grani poljoprivrede. Sve je ugroženo širenjem rudnika", kaže Buzej.

Mladi zainteresovani za učenje

Iako se problemi svakodnevno nižu jedan za drugim, pčelari iz Slatine ne gube nadu. Košnice su preselili iz sela, daleko od izvora zagađenja. Napominju da je uz dobru organizaciju njihovog udruženja svaki problem rešiv.

Buzej sa ponosom priča da u njihovom udruženju ima sve više mladih koji su zainteresovani da uče od starijih i iskusnijih pčelara. Seminari, edukacije, sajmovi pčelara se ne propuštaju. Pandemija korona virusom članove udruženja nije omela da redovno održavaju sastanke u manjim grupama, pa ističu da je njihovo udruženje prepoznatljivo u Srbiji.

Pčelari iz Slatine, članovi su udruženja "Savez pčelarskih organizacija Srbije", koje je pre dve godine u Rači napravilo pogon za proizvodnju, pakovanje i plasman meda. Pogon je izgrađen sredstvima pčelara, države Srbije i Opštine Rača.

"Uz pomoć ovog pogona u mnogome smo pomogli našim pčelarima u proizvodnji, pakovanju i plasiranju meda. Mi smo direktni i proizvođači i prodavci meda i na domaćem i na inostranom tržištu. Samim tim možemo sami da formiramo cenu, a ranije su preprodavci imali veću zaradu nego mi proizvođači. U pčelarstvu su potrebne velike i dugoročne investicije, a uz sve to proizvodnja je svake godine neizvesna, što zbog nestajanja pčela, što zbog uništavanja vegetacije", kaže naš sagovornik.

Borsko pčelarstvo u ekspanziji

Iz budžeta Grada Bora svake godine izdvajaju se sredstva za subvencije poljoprivrednim proizvođačima. Prošle godine je izdvojeno blizu četiri miliona dinara za kupovinu pčelarske opreme, hrane i lekova za pčele.

"Dva puta godišnje lokalna samouprava raspisuje javni poziv za pčelare. Nama pčelarima to mnogo znači, na opremu koju kupimo imamo 60 odsto povraćaj sredstava. Zahvaljujući tim subvencijama možemo da kupimo svu potrebnu opremu, košnice, hranu i lekove."

Toplo vreme ne pogoduje pčelama - strah od jakih jutarnjih mrazeva

U poslednje četiri godine pčelarstvo na teritoriji Bora je u ekspanziji. O tome najbolje govori podatak da je u selu Slatina do pre desetak godina bio samo jedan pčelar, a danas imaju udruženje koje okuplja i pčelare širom Timočke Krajine.

Slična je situacija i u ostalim selima u okolini Bora. Iako širenje rudarskih aktivnosti ugrožava i šume i livade i vazduh, iz godine u godinu povećava se broj zainteresovanih za bavljenje pčelarstvom. Ovakav podatak izrodio je ideju o formiranju zadruge koja bi pomogla prvenstveno mladim pčelarima, ali i da med sa ovih prostora postane brend. Procenjuje se da na području Bora ima oko 500 pčelara koji imaju više od po pet košnica ovih vrednih insekata.