Pripremite pčelinja društva u avgustu za sledeću sezonu

Avgust je mesec kada počinje priprema pčelinjih društava za narednu pčelarsku sezonu. Ovaj period je bez većih padavina i uglavnom je bespašni, zato bi svaki pčelar trebalo da obrati pažnju na predstojeće obaveze u pčelinjaku jer se i mali propust kasnije teško nadoknađuje.

Zbog toga je neophodno da pčelar u avgustu odradi sledeće radove:

• Izvrši detaljan pregled pčelinjih društava;
• Sanira slaba društva i zameni stare matice lošijeg kvaliteta;
• Suzbija parazite pčela i legla;
• Slabija društva prihrani, štiti pčele od osa, stršljena, moljaca;
• Poboljša ventilaciju u košnici i da obezbedi "šareni hlad" i tako štiti pčele od visoke temperature;

Prvo detaljno pregledajte sve pčelinje zajednice

Prvi posao na pčelinjaku u avgustu je obavljanje detaljnog pregleda svih pčelinjih zajednica radi utvrđivanja njihovog zdravstvenog stanja, kvaliteta matice na osnovu legla i utvrđivanja količine hrane (meda i polena).

Ako su ti parametri zadovoljeni onda su nam zajednice jake. Kod pregleda trebalo bi ramove iz centralnog dela, iz kojih nisu izašle dve - tri generacije legla premestiti na bočne strane jer u nove ramove teže, matica polaže jajašca a i hladniji su za zimovanje, a ramove sa pergom i medom približimo centralnom delu.

Kada se naiđe na zajednicu sa lošom maticom ista se menja ili se spaja sa nekim od nukleusa koji u sebi imaju mladu maticu i to preko novinskog papira. Matica u avgustu i septembru položi ukupno 15.000 - 20.000 jaja, iz kojih će nastati isto toliko pčela, a taj broj pčela dovoljan je da društvo prezimi.

Spajanje slabih društava, odnosno društava sa nedovoljnim brojem pčela radilica, takođe je jedna od bitnih radnji koju bismo trebali da izvršimo u ovom mesecu.

Varoa - velika opasnost za pčele

Jedan od najbitnijih radova je suzbijanje parazita pčela i legla gde prednjači krpelj odnosno varoa. Varoa je invazivna parazitska bolest larvi, lutki i odraslih pčela koju prouzrokuje (krpelj) varoa. To je veliki krpelj vidljiv golim okom, telo je prekriveno ovalnim veoma tvrdim hitinom. Ženka je smeđe - crvenkaste do kestenaste boje, duga 1.0 - 1.7 mm, a široka 1.5 -1.9 mm. Čitavo telo je ovalno, spljošteno i nazubljeno, pokriveno veoma sitnim dlačicama. 

Na larvama i lutkama pčela lako se uočava krpelj. Imaju veoma dobro razvijen usni aparat i služi za razbijanje pčelinjeg hitina između članaka i za sisanje pčelinje krvi (hemolimfe). Mužjaci krpelja imaju slabo razvijen usni aparat i ne mogu da sisaju krv iz pčele, a i kratko žive. 

Varoa - prenosnik i ključni okidač virusa kod pčela

Sa početkom prolećnog razvoja prvog legla, započinje i razvoj varoe. Ženka varoe polaže jaja pored pčelinje larve u ćeliju gde posle dva dana iz jaja izlaze larve koje potom prelaze u lutke i na kraju u odraslog parazita. Čitav ciklus razvoja odigrava se u poklopljenom leglu i to ukoliko ga ima, radije trutovskom jer ih ono privlači većom količinom juvenilnog hormona. U poklopljenom leglu, varoa i polno sazreva, pari se, posle čega mužijaci uginu, a ženke se hrane krvlju lutke i mlade pčele. Kada mlada pčela napusti ćeliju i ženke parazita izađu sa njom, u jednu ćeliju saća može da položi do pet jaja. 

Razvoj krpelja je tri puta brži od razvoja larve pčele, ukupan razvoj krpelja ženke traje osam do devet dana, a mužijaka šest do sedam dana.

Zaštitu od varoe trebalo bi započeti krajem jula

Avgust pa i druga polovina jula su meseci u kojima se sprovode opšte mere borbe protiv varoe. Poznato je da ženke varoe polažu jaja prvenstveno u trutovske ćelije. Početkom avgusta skoro da i nema trutovskog legla i krpelj prelazi na legla radilice. 

U avgustu matica smanji polaganje jaja, a krpelj nastavlja razvoj, pa je potrebno nastaviti sa njenim suzbijanjem. Ukoliko se zaštita od varoe ne obavi blagovremeno, veliki je rizik za pčelinje društvo. U prisustvu velikog broja ovih krpelja, pčele gube odbrambeni imunitet i higijensko ponašanje, tako da razni mikroorganizmi mogu izazvati teška oboljenja kao što su američka kuga, nozemoza i druge. 

Svako jaje koje matica položi posle 1. avgusta, biće zimska pčela. U to leglo varoa više ne sme da ulazi. Zaštitu od varoe trebalo bi započeti krajem jula, intenzivirati u avgustu, da bi se završila do 10. - 15. septembra. Tretiranje pčelinjih zajednica posle 15. septembra, naročito ako nisu primjenjivane od jula do septembra, daju slabije rezultate.

Biološke i hemijske metode suzbijanja

Za suzbijanje varoe primenjuju se biološke i(li) hemijske metode - primena hemijskih sredstava (akaracidima).

Biološki metod predstavlja postavljanje okvira građevnjaka kojim se uklanja oko 50% pa i više ovog parazita. Treba ga koristiti u toku čitave sezone, sve dok u košnici postoji trutovsko leglo. To je okvir sa mladim nepoklopljenim leglom koji se postavlja u pčelinju zajednicu i u koji varoe polažu jaja. Kada je leglo poklopljeno, okvir se vadi i vosak pretapa. Za pet do šest dana može da se ponovi postupak.

Hemijski metod u tretiranju varoe predstavlja upotrebu preparata koji posle paljenja dime i koji su u određenim koncentracijama otrovni za varou, a neće naškoditi pčelama. Postoji veliki broj akaricida za suzbijanje varoe koji kao aktivnu supstancu sadrže mravlju kiselinu, amitraz, timol. Postoje i registrovani lekovi (antiakaracidi) koji se u proizvode u obliku štapića natopljeni lekom koji se stavlja u košnicu u periodu 1. do 15. avgusta i koji se nakon 20-25 dana vadi iz košnice.

Najbolji uspeh se postiže ako se kombinuju ove dve metode.

Postoje i drugi oblici lekova i to dimni, kontaktni, rasprskavajući i dr. Veoma je bitno da se pridržavamo upustava o korišćenju lekova. Borba protiv varoe veoma je važna na širem prostoru jer se parazit varoe brzo širi i na pčelinja društva u kojima se varoa suzbijala, ukoliko u blizini ima zaraženih društva ili im je zajednička paša.

Prihrana pčela

Pošto je u avgustu slab unos nektara ili ga uopšte nema, pčelari moraju spremiti pčelinja društva sa manje meda. Period od 15. avgusta do 15. septembra vreme je kada bi trebalo uraditi prihranjivanje pčelinjih društava i izvođenje što većeg broja mladih pčela jer je to praktično najvažniji posao na pčelinjaku u ovom periodu.

Prihranu možemo vršiti na dva načina - stavljanjem punih ramova meda ili prihranom šećernim sirupom. Prihrana medom je bolja za pčele, ali ako nema meda prihrana se može obaviti i šećernim sirupom.

Samo zdrava i jaka pčelinja društva sa oko 15.000 do 20.000 pčela mogu uspešno da prezime i dočekaju prvu pčelinju pašu. Nukleusi mogu da prezime minimalno sa 5.000 jedinki. Prihranjivanje treba vršiti sve dok se ne obezbedi dovoljna količina rezervne hrane.

Autor: Dragan Bejatović, Savjetodavna Srpske