Perga - skup i lekovit pčelinji proizvod

Svi pčelinji proizvodi su jako hranljivi i lekoviti, a perga je, pored matičnog mleča, najlekovitiji i najskuplji proizvod pčela. Ona je u stvari fermentisan polen, koji je 10 puta hranljiviji nego običan.

Stari pčelari kažu da, ako ga posmatramo industrijski, polen je sirovina dok je na cvetu, polu-proizvod dok je na nogama pčele, a gotov proizvod kad je smešten u košnici i tada postaje perga.

Kako nastaje perga?

Pčelar Miloša Stanića ove godine primio je nagradu za najbolji bagremov med na Novosadskom sajmu poljoprivrede. Objašnjava kako nastaje perga:

"Perga je fermintisan polenov prah koji su pčele smestile u ćelije saća, a pri tom mu dodale određene kvasce, enzime, fermente, koji nekoliko dana sazreva. Pčele saće pune dve trećine pergom, onda ga pokrivaju slojem meda, pa je on kao takav konzervisan".

Blagotvornost perge za organizam

Ovaj proizvod pčela sadrži preko 200 mikroorganizama obogaćenim šećerima, proteinima, enzimima, aminokiselinama, ugljenim hidratima, prirodnim kvascima, vitaminima - od vitamina grupe B, do vitamina C, D, E, K i drugih. U 100 grama perge nalazi se 13 miligrama rutina, koji naročito jača zidove krvnih sudova, pa je zato perga najbolji lek za kardiovaskularne bolesnike i anemične osobe, a koristi se i za ubrzan rast organizma i učvršćivanje kostiju, u lečenju alkoholozma i nervnih oboljenja.

Stvaranje perge

Gram perge - 1 evro

Perga je za pčele, takozvani, pčelinji hleb. Koliko je vredna govori i njena cena na tržištu, koja je i do jedan evro za gram.

"Postoji malo pčelara koji vade pergu, jer je u košnici ima jako malo. Pčele je čuvaju za ishranu radiličkog legla i kada bismo mi izvadili pergu, takva košnica bi bila osuđena na propast, jer bi ostala bez hrane za sledeću generaciju pčela, pod uslovom da u prirodi nema drugih izvora polena ili joj se ne dodaje polen na neki drugi način", objašnjava Stanić i naglašava da u košnici treba uvek ostaviti minimum perge da bi leglo pčela opstalo u njoj.

Upotreba perge

Fermentisan polen sazreva oko 15 dana u saću dok ne postane perga, zatim se vadi posebnim vadilicama i odlaže u bočicama koje se čuvaju u zamrzivaču daleko od sunčeve svetlosti. U kombinaciji sa medom, perga je konzervisana i može dugo tako da ostane, a da ne izgubi svoja vredna svojstva.

Može da se jede kao slatkiš u izvornom stanju, i to ne više od pola kafene kašičice za odrasle, ali da se ne žvaće već da se otopi u ustima. Pored meda, može da se koristi i u kombinaciji sa matičnim mlečom i propolisom.

"Pčelinji proizvodi su generalno malo ispitani i sve se svodi na pretpostavke i iskustvo. Med i svi preparati na bazi meda nisu lekovi, ali se mogu upotrebljavati kao pomoćna lekovita sredstva. Ako se duže koristi, perga jača imunitet i tako sprečava nastanak pojedinih bolesti, a naročito pomaže kod oporavka posle teških operacija i oboljenja", napominje Stanić.

Zato i postoji izreka kod pčelara - koristite med kao hranu da ga ne biste koristili kao lek.

Foto: Pčelinjak Stanković Mladenovac, Miloš Stanić, Julijana Kuzmić