Na Novom Zelandu usavršio tehniku pčelarenja

Ivica Stojanović (29), iz Bavaništa (opština Kovin), po obrazovanju je veterinarski tehničar. Svoja dragocena iskustva je proširio radeći na Novom Zelandu, а u Srbiji ima 260 košnica i 500 oplodnjaka. Na pitanje odakle tolika ljubav prema pčelama i pčelarstvu, Ivica je odgovorio:

"Јoš od malih nogu sam bio znatiželjno dete, zanimala me je poljoprivreda, po najviše živi svet koji me okružuje. Pčelarstvo je zanat u kome se stalno uči i napreduje, a od čijeg poštenog rada i požrtvovanja se može pristojno živeti. Оdmah nakon završetka srednje škole, znao sam da će pčelarstvo biti moj životni poziv. I evo, pčelarstvom se bavim punih 12 godina, i ta ljubav je iz dana u dan sve jača i slađa".

Pomogla iskustva sa Novog Zelanda

Iskustva koja je stekao na Novom Zelandu su mu dosta pomogla, kako da usavrši tehniku pčelarenja, tako i da drugačije sagleda pčelarstvo. Ono što mu je najviše privuklo pažnju jeste uređeno stočarstvo, voćarstvo, povrtarstvo. Kako kaže, to je zemlja savremene poljoprivrede, gde su svi zadovoljni od proizvođača do potrošača.

"U poljoprivredi, posebna pažnja se poklanja pčelarstvu, jer su proizvođači iz drugih grana poljoprivredne proizvodnje, a naročito proizvođači jabuka, borovnica, kivija i avokada, svesni da bez pčelara i njihovih košnica ne mogu očekivati stabilne i visoke prinose. Na Novom Zelandu ne postoji nijedan voćar koji ne bi pristao da postavite košnice na svojoj plantaži, jer su svesni da bez pčelara i njihovih pčela ne mogu očekivati ni dobar kvalitet plodova. Voćari su veoma upućeni u značaj pčela i može se reći da imaju odličnu saradnje sa pčelarima. Tačno znaju da odrede kada će im pčele biti potrebne za oprašivanje voća, a kada pčelar mora da premesti košnice zbog tretiranja voća. Takođe, na Novom Zelandu je jako važno stočarstvo, pre svega mlečno i mesno govedarstvo i ovčarstvo, jer ako imamo dosta prirodnog nađubrivanja stajnjakom imaćemo i dosta livadskog bilja, tako da će naše pčele biti stalno zaposlene", ističe sagovornik.

Najveća zarada od meda od manuke

Najveću zaradu donosi im med od manuke. Manuka je vrsta zimzelenog drveta (Leptospermum scoparium), koja se može naći samo na Novom Zelandu i u nekim delovima Australije. Pčelari, svesni ovog dara prirode, ne odbacuju ovo prirodno bogatstvo, već se pored šumara, i oni sami trude da manukom pošume što veća prostranstva i zaštite postojeća. Postoje plantaže sadnica manuke kojima oni vrše selekciju i pošumljavanje.

"Ovom pričom želim da skrenem pažnju na bagrem. Jer ono što je manuka za Novozelanđane, to je bagrem za nas! Savetujem svima da se uključe u pošumljavanje bagremom, a naročito sortama koje su namenjene pčelarstvu Rozsazsin, Debreceni, Matyusi, Zalai", napominje Stojanović.

Važna prolećna priprema pčelinje zajednice

Iz godine u godinu klimatski uslovi Srbije postaju sve suroviji. Produžena zima, velika količina padavina u kratkom vremenskom periodu, povišene temperature. Kao posledice klimatskih promena i nedostatka pašnih uslova nastaje gladovanje pčela, a ujedno i oslabljivanje zajednice. U tim trenucima, kaže Ivica, potrebno je pristupiti prihrani pčelinjih zajednica, jer u nedostatku hrane svi znamo šta sledi. Ivica takođe napominje da je jako važna prolećna priprema pčelinje zajednice za predstojeće medobranje.

Na pitanje "Kako smanjiti zimske gubitke pčela?", ovaj pčelar savetuje sledeće:

1. obezbediti dovoljnu količinu kvalitetne hrane (minimum 15 kg);
2. očistiti pčele od varoe i ostalih parazita (isključivo preparatima koji su registrovani za ovu namenu), a zatim u rano proleće kada ima dovoljno pčela u košnici obavezno obavim jedan tretman oksalnom kiselinom, ali isključivo nadimljavanjem;
3. u zimu je važno ući sa mladom i kvalitetnom maticom, jer na taj način možemo osigurati dobar i brz prolećni razvoj društva;
4. krajem decembra ili početkom januara, kada je dnevna temperatura 5˚C, vršiti jedan brzi pregled.

"Kako da ne pogledam da li je unutra sve uredu? Tada odlučujem kada ću staviti pogaču, koja mi na neki način predstavlja merilo šta se sve dešava unutar košnice do 1. marta. Za mene se sve svodi na ove četiri stavke, što se tiče zimskog perioda. Ja sam uradio sve što je u mojoj moći a na njima je da mi 'kažu' kada dođe proleće da li sam bio dobar pčelar i domaćin", kaže Ivica.

Dodavanje pogača zimi ugrožava pčele

Kako odabrati kvalitetnu maticu?

Kada se kaže kvalitetna matica, većina pčelara pod tim podrazumeva da je matica krupna i da lepo zaleže za ram. Za Ivicu je to samo jedan od presudnih kriterijuma za odabir matice.

"Kvalitetna matica je ona koja vam može dosta dati, ali i malo oduzeti. Dosta dati podrazumeva kvalitetno odgojeno leglo, koje će nam služiti u medobranju, kao i polen i propolis. Oduzeti podrazumeva sav trud i rad, med, vreme, i novac uložen u nju, a po meni i živce. U većini slučajeva, pčelar koji misli da može sam proizvesti kvalitetnu maticu, a da nema iskustva, iznervira se kad prođe medobranje i vidi da su njegovi nastavci prazni, a kod komšije puni medom. Nije samo presudan dobar odabir kvalitetne matice, već je jako važna i sama tehnika i sistem rada koje pčelar primenjuje. Zapamtite da mi samo pomažemo ovim vrednim stvorenjima, i ne govorimo im šta da rade. A one će nas darovati onoliko koliko smo to zaslužili", navodi sagovornik.

Dodaje da se posvetio poslu sa maticama, jer ga taj deo posla ispunjava: "Neko voli da vidi pun nastavak meda, a ja kvalitetnu maticu, koja je doprinela da se taj nastavak napuni medom. Svi mi radimo različito, a opet imamo isti cilj na kraju - proizvesti što više kvalitetnog meda za potrošače".

I na kraju, uz pozdrave sa Novog Zelanda, Ivica Stojanović poručuje: "Čuvajte vaše pčele, vodite brigu o njima, radujte se kada vas ubodu, učite i prihvatite nove stvari i iskustva kada god je to moguće".