Konačno dobra godina za pčelare!

Prema trenutnoj situaciji 2018. godina bi mogla da bude dobra za pčelare, zato što je poslednjih nekoliko sezona, zbog loših vremenskih uslova, proizvodnja meda drastično opala. Pojedni pčelari se nadaju da će meda biti i za izvoz, napominjući da naš med najviše kupuju Italijani i Nemci. Sa našeg podneblja se najviše traži bagrem, a proizvođače meda u Srbiji raduje činjenica da je na bagremu trenutno više cveta nego lista. U Levču se čitava brda bele od procvalog bagrema. Pčelari su zadovoljni jer dobre bagremove paše godinama unazad nije bilo. Iako očekuju solidnu proizvodnu godinu, oni se i pribojavaju visokih temperatura i brzog precvetavanja bagrema.

Bagrem u punom cvetu - vreme povoljno

Pčelar Ivan Arsić, iz Tečića, kod Rekovca, ima 700 pčelinjih društava. Kako tvrdi, a prenosi RTS, on se dobro pripremio za bagremovu pašu koja je na terenima Šumadije, Pomoravlja i Levča i glavna paša tokom godine. Arsić naglašava da su prethodne godine bile izuzetno nepovoljne za bavljenje pčelarstvom. On i ostali pčelari iz tog kraja se nadaju da će 2018. godina da popravi stanje i da će proizvođači meda moći da povrate uloženi novac. Trenutne vremenske prilike odgovaraju bagremu, iako mu možda pomalo fali malo vlage, ali ne bi bilo dobro da temperatura vazduha poraste 30°C, ali se protiv vremena ništa ne može učiniti.

Masovni pomor pčela uzburkao javnost u Jagodini

I dok se raduju bagremovom nektaru, pčelari istovremeno strahuju od preterane upotrebe hemijskih preparata u poljima. Nedavno je u Jagodini, pravu pometnju izazvalo nedavno zaprašivanje komaraca i krpelja iz vazduha, a pčelari su se požalili da je deo pčela izletnica stradao.  U gradskoj upravi za zaštitu životne sredine tvrde da je zaprašivanje urađeno prema uobičajenoj proceduri i u skladu sa tenderom. Posao je poveren jednoj zemunskoj firmi, a kako kažu, korišćen je dozvoljeni preparat Moslink i pčelari su na vreme bili obavešteni.

Apel pčelara: Odložiti prskanje komaraca i krpelja iz vazduha

Predsednik udruženja Sačuvajmo pčele Dejan Marković napominje da možda nije izabran pravi trenutak za tretiranje insekata.  On je apelovao na lokalne samouprave da odlože tretmane krpelja i komaraca, jer je bagremova paša trenutno u zenitu, a stradanjem pčela izletnica pčelari će ostati bez prinosa. Marković upozorava da je najveća opasnost za pčelinja društva zaprašivanje semena i biljaka sistemskim insekticidima koji se kupuju na crno, kao i zaprašivanje biljaka u cvetu, što je zakonom najstrože zabranjeno.