Kako prepoznati prirodni med?

Često smo u dilemi gde kupiti med, i da li je onaj koji smo izabrali pravi, čist i prirodan. Laka dostupnost na tržištu često dovodi u pitanje kvalitet, pa je od velike pomoći poznavanje razlike između pravog i lažnog meda. Prilikom kupovine najpre bismo trebali da obratimo pažnju na cenu. Najjednostavniji način da se dobije falsifikovani med jeste da se običan šećer istopi pomoću vode i pomeša sa pravim medom, na taj način falsifikovani med najlakše nađe put do kupaca na legalan način.

Neke karakteristike prirodnog meda

Pčelari ističu da prirodni med nije lepljiv, da se na visokoj tempertauri karamelizuje i da će se u čaši vode zgrudvati i pasti na dno. "Med koji je je navodno med ne može da košta 300-400 dinara jer je to nerentabilna proizvodnja. Veleprodajna, odnosno izvozna cena je u proseku od 3-4 evra, pa se nameće pitanje zašto bi iko od pčelara imao interes da med spakuje i prodaje po toj ceni", ističe pčelar Saša Radivojević.

Cena diktira kvalitet

Cena pravog meda kreće se od 560-790 din/kg u zavisnosti od vrste, dok je s druge strane cena takozvanog falsifikovanog meda od 300-400 din/kg. Pčelarima i kupcima često ide na ruku da se opredele za nižu cenu. Ipak, to što je cena viša ne mora biti siguran znak da je med pravi, jer se ponekad dešava da se i lažni med prodaje po višoj ceni. Jedan od najlakših načina prepoznavanja lažnog meda jeste i sama gustina.

"Med ne sme biti kristalno providan, to jest kada uzmete teglu meda u ruke. Takav med je praktično kao voda. Na osnovu toga možete utvrditi da li je med pravi jer med mora da ima blagu notu zamućenosti", ističe pčelar Saša Radivojević.

Kristalizacija još jedna od osobina pravog meda

Kristalizacija ili u narodu poznatiji ušećereni med još jedan je od pokazatelja da je reč o pravom medu. Takav med ne spada u kategoriju lažnih koji se mogu naći na tržištu, mada Saša Radivojević ističe da po jednoj važnoj karakteristici možete uočiti da li je ušećereni med falsifikovan.

"Kod procesa kristalizacije najbitnije je da ona bude homogena. To znači da ona mora biti ujednačena. Nije dobro ni kada je jedan deo meda ušećeren odnosno kristalizovan, a drugi providan. To je pokazatelj da je med mešan i da može spasti u kategoriju lažnog meda. Med se ušećeri zbog glukoze jer se sastoji od fruktoze i glukoze. Od njihovog međusobnog odnosa u količini zavisi intenzitet slasti meda i brzina kristalizacije. Glukoza teži prelasku u čvrsto stanje, a pre ili kasnije svaki med će se kristalizovati .Što med više sadrži glukoze manje je sladak i brže će se stegnuti. U tom momentu med može da ostane dosta dugo osim u stanju namernog zagrevanja kada gubi svoja lekovita svojstva i postaje polutečan", objašnjava Radivojević.

Strože kontrole zbog lažnog meda

Kada je reč o samoj proveri pčelara reč, Radivojević ističe da su od prošle godine krenule strože kontrole SPOS-a zbog preplavljenog tržišta falsifikovanim medom.

"Krajem prošle godine na tržištu se moglo pronaći više od dve trećine falsifikovanog meda zbog loše medonosne godine. Čak se i na lokalnom nivou na tezgama mogla primetiti tek po koja tegla parvog meda, od januara su krenule dosta strože kontrole kako bi se samo falsifikovanje umanjilo", ističe Radivojević.

Borov med, prevara, ili nova vrsta meda na tržištu?

Sve češće se priča i o borovom medu i njegovim lekovitim svojstvima. Pčelari, međutim, ističu da je borov med neka vrsta lažnog meda koji se pojavlju na tržištu.

"Neću pogrešiti ukoliko istaknem da je borov med neka vrsta prevare. Bor ne edukuje nektar, on ima resice slično lešniku i pčela sa njega samo skuplja polen, nema nektara da bi med od njega mogao biti napravljen, već se prodaju invertaze u koji se dodaje uljni destilant borovih iglica, pa on onda miriše na bor, iako u suštini borov med ne postoji", zaključuje pčelar Saša Radivojević.

Photo: Steve Buissinne/Pixabay