Ima 21. godinu, studira, vrca med i zagovara očuvanje pčela

Predrasude o tome da su pčelarstvu okrenuti uglavnom muškarci i to starije dobi, da je ova grana stočarstva ugrožena i nedostatkom zainteresovanih mladih poljoprivrednika, definitivno ruši jedna Vojvođanka koja je još od osnovne škole u porodičnom pčelinjaku.

Jelena Majstorović iz Kule provodi vreme sa pčelama od svoje 13-e godine, a sada, sa 21, aktivno pomaže ocu u proizvodnji. Kaže, od slučajnog susreta sa ovim, kako ih opisuje, uzvišenim bićima, njena porodica stigla je do pravog isplativog posla.

"Roj nam je došao na kuću, komšije pored su imale jednu praznu košnicu, tata ga je uhvatio i prvobitna zamisao bila je da imamo malo meda za naše potrebe. Međutim, malo pomalo, došli smo do 70 košnica koliko i sada imamo, a godišnje dobijemo između dve i tri tone", objašnjava Majstorovićeva.

Ljubav na prvo leglo

Prva je ona počela da odlazi na pčelinjak sa ocem, a kasnije su se postepeno pridruživale i mama i sestra. Mir i priroda sve su joj više prijali, te su pčele postale "savršeno društvo".

"Prva uspomena mi je kad mi je tata pokazao ram sa leglom i kada sam videla koliko je to lepo, tada je sve krenulo. Oduševljena sam i njihovom organizovanošću, zato se i trudim da budim ljude i ukažem im koliko su ova bića važna za naš opstanak."

Poslova oko košnica je mnogo, ali ih ova porodica ne deli. Svi učestvuju jednako što je našoj sagovornici i najlepši deo cele proizvodnje.

"Od traženja matice, pregledanja legla, prepakivanja same košnice, vađenja ramova sa medom, kasnije vrcanja, točenja tog meda u tegle, sve radimo zajedno i u tome svi uživamo", dodaje naša sagovornica.

Prva paša na jabuci

Nedavno je posetila pčelinjak kako bi se uverila da je sve spremno za prvu prolećnu pašu, a njihova će, tradicionalno, biti na jabuci.

"Bojala sam se zbog ovih toplijih dana koje smo imali jer čim je temperatura viša, pčele to osete kao priliku da izađu što nije dobro, jer su aktivne, onda jedu med ili pogače koje su im ostale, i matica to oseti, pa izađe na parenje, položi jaja i ako dođu hladniji dani one ostaju bez hrane što dovodi i do uginuća. Sada tih problema nismo imali, sve je spremno i čekamo početak proleća."

Nakon jabuke, sele ih na uljanu repicu, lipu, bagrem i na kraju suncokret koji je našoj sagovornici i omiljena paša.

"Volim da fotografišem i zato i najviše volim tu pašu jer je dan duži, to su ogromna polja suncokreta, one lete iznad i prizor je zaista fascinantan. Svakako, između svake paše, odvodimo ih na livade u okolini gde ima različitog biljnog sveta", dodaje oba mlada pčelarka.

Široka paleta proizvoda

A na kraju sezone, nakon vrcanja sledi i priprema proizvoda za prodaju. Osim klasičnog meda u teglama, ima i onog kombinovanog sa različitim biljkama i voćem.

"Mešamo ga sa orasima i koštunjavim voćem, semenom koprive, anisom, golicom, pravimo i sa liofilizovanim voćem. Imamo i balzame za usne i meleme i to od našeg voska i određenih biljaka, sve je na prirodnoj bazi. Sakupljamo i polen i propolis."

Zadatak prodaje i plasiranja proizvoda pripao je upravo njoj. Iako ih kupci mogu pronaći na pijaci u Kuli i Vrbasu, ona potencira onlajn prodaju putem instagrama i fejsbuka.

"Shvatila sam koliko internet može da podigne prodaju na viši i drugačiji nivo. Korisitim priliku da na taj način prikažem i kako taj med nastaje. Kroz fotografije, video snimke i tekstove prezentujem i našu priču, predstavljam sam pčelinjak, ceo proces koji dovodi do finalnog proizvoda", objašnjava Majstorović.

Kako mi možemo da pomognemo u očuvanju pčela?

A osim prodaje, internet stranice koristi i za edukaciju i podizanje svesti o značaju pčela za celu planetu.

"To je odlična platforma za ukazivanje na takve stvari, na lep način, kroz zanimljive činjenice učim ljude o pčelama, o njihovoj anaotmiji, fiziologiji, šta one to konkretno rade, koliko su ugrožene, njihovo mesto u svetu, položaj, šta mi možemo da učinimo", kaže Majstorovićeva i dodaje da im je trenutno u izradi i sajt gde bi volela da postavlja neke kratke interesantne tekstove, a zapravo bi to bili saveti o tome kako mi možemo da utičemo i pomognemo u opstanku pčela, pa onda i naše planete.

Iako je jedna od retkih dama u pčelarstvu, nije imala neprijatnih iskustava i komentara zasnovanih na predrasudama. Čak su i mnoge njene prijateljice zainteresovane.

"Moji prijatelji su prijatno iznenađeni. Moja najbolja drugarica je često ovde kod mene, dolazi kad vrcamo i točimo med. Planiram da ove godine organizujem zajedničko vrcanje ili točenje i pozovem ostale prijateljice koje pokazuju interesovanje", napominje sagovornica Agrokluba.

Ona je i studentkinja Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i sebe svakako vidi u poljoprivredi, a volela bi da porodični posao nastavi i razvije još više.