Evodija - otporna na gradske uslove, a bogata nektarom za pčele

Dušan Novović, proizvođač sadnica evodije iz Velike Plane, je u potpunosti obavio promociju svojih proizvoda na nedavno održanom Međunarodnom sajmu lekovitog, začinskog, ukrasnog bilja i pčelinjih proizvoda u Vranju, uprkos tome što je bio jedini izlagač koji nije imao svoj štand. Tako on promoviše svoje sadnice na svim sajmovima gde se nađe i nikada zbog toga ne zažali.

Međunarodni sajam lekovitog, začinskog, ukrasnog bilja i pčelinjih proizvoda u Vranju

Sa takvim načinom reklamiranja postao je prepoznatljiv i lako dostupan za sve posetioce sajma. Kako i ne bi kada pored sebe uvek ima samo sadnice i pano na kome potencijalnim kupcima pokazuje kako da gaje evodiju na svom imanju.

Evodija otporna na gradske uslove

Tako opremljen, on obično zauzme poziciju na sajmu tamo gde svi koji dođu na ovu manifestaciju moraju da prođu pored njega. Tada je pričljivom Dušanu najlakše da ostvari komunikaciju sa svima koji su zainteresovani da čuju šta je to evodija, kako se proizvodi i zašto pčelari treba da je imaju u svom pčelinjaku. Kada u priči pomene da je i sam pčelar i da na svom imanju uzgaja evodiju od koje dobija odlične prinose meda, onda i razgovor sa potencijalnim kupcem postaje prisniji, a pogodba oko kupovine laka.

Svima je naglasio da evodija, koja je u narodu poznatija kao pčelinje drvo ili "korejski bagrem", nije zahtevna za gajenje i da se lako prilagođava svim podlogama.

"Svrstana je u red šumskog drveća i veoma je otporna na uslove koji vladaju u gradu, poput zagađenja vazduha. Evodija može da naraste i do dvadeset metara visine. Njena kora je glatka i siva, a listovi su tamni, zeleni i sjajni i počinje da cveta tek posle četvrte godine. Odlična je letnja medonosna biljka koja pčelama daje nektar i polen u izobilju", kaže Novović.

Med koji se ne kristališe

Ovo drvo, prema njegovim rečima, koje u leto cveta punih mesec dana veoma je bogato polenom i pčele ga naprosto obožavaju. Otuda one sa samo jednog hektara zasađene evodije prikupe oko 500 kolograma meda. Med koji se dobija od evodije ima specifičan ukus za razliku od drugih i ne kristališe se.

Inicijativa SPOS-a za zasađivanje medonosnog drveća

On takođe dodaje da su plodovi evodije crveno-ljubičaste boje i sadrže jako sitne semenke. Tokom zime njeni plodovi ostaju na drvetu i služe kao hrana pticama stanaricama. Evodija je veoma otporna i na niske temperature. Toliko je imuna na hladnoću da joj ne mogu nauditi sve one koje se spuštaju do minus 18 stepeni.

"Za ove sadnice su najkritičnije prve tri godine i u tom periodu ih treba zaštititi od mraza. Ako se desi da tokom zime promrzne neka od njih ne treba je odmah uništiti jer će u proleće iznići novi izdanci iz korena promrznutog dela stabla i sa godinama ojačati."

Evodija može da se sadi i iz semena

Sadnice se, kako ističe on, sade na razmak od pet metara i na jedan hektar treba zasaditi oko 400 sadnica.

"Na otvorene površine sade se sadnice stare tri godine. Orezivanje se obavlja samo na mladoj biljci zbog postizanja željenog oblika krošnje i posle orezivanje više nije potrebno. Evodija se može uzgajati direktno iz semena koje se seje na jesen na jedan centimetar dubine, a zemlja se sabija i prekriva slamom radi održavanja vlage", podvlači Novović.

'Podignite zasade za pčele'

Ovaj zaljubljenik u prirodu, koji je po struci inženjer poljoprivrede i koji uzgaja i orahe, stalno upućuje apel lokalnim vlastima da tamo gde mogu podignu zasade za pčele, ali i da primenom određenih mera spreče prskanje voćaka u cvetu, zbog čega mnogo pčela umire. U tim apelima on obavezno naglasi da je to neophodno za očuvanje biljnog i životinjskog sveta.

Slab odziv za peticiju da se zaštite pčele Srbije

"Svedoci smo da imamo sve manje biljaka na planeti. Umiru nam i ptice. Nestaju sa lica zemlje i pojedine životinjske vrste. Sve je to dobar razlog da se svi mi zapitamo kuda nas sve vodi nekontrolisan tehnološki napredak", upozorava Novović.