Divlje cveće: Rešenje za pčele, sušu, kvalitet zemljišta, ali i poljoprivrednike

Pčele u Evropi pronađu relativno malo polena između jula i septembra jer kukuruz ne proizvodi nektar, nivo cvetnog praha je niska, a ovim je insektima potrebna hrana bogata takvim sastojcima. Stoga, u sklopu projekta "Energija iz divljih biljaka", Bavarski istraživački institut za vinogradarstvo i baštovanstvo testira seme biljaka koje će moći da da više nektara, piše topagrar.

"Nemačka polja bi dugoročno mogla da postanu šarenija i bogatija biljnim vrstama, a istovremeno stvore stanište za divlje životinje i insekte", naglašavaju iz najvećeg nemačkog pčelarskog Udruženja DIB koje broji čak 128.000 članova.

"Kukuruz našim pčelama ne obezbeđuje nektar već samo malu količinu polena. Međutim, postoji niz alternativnih kultura čiji uzgoj nije samo izvor hrane za divlje i medonosne pčele i promovisanje biološke raznovrsnosti već poljoprivrednicima garantuje održivost, plodnost tla i dobre prinose", objašnjava Torsten Elman, predsednik DIB-a.

Biljke koje obezbeđuju energetsku sirovinu

Dugi niz godina ovo udruženje trudi se oko poboljšanja hrane za oprašivače u navedenim mesecima.

"Za divlje pčele ove praznine predstavljaju egzistencijalnu pretnju. Mi pčelari možemo da pomognemo medonosnim pčelama, ali nedostatak polena i proteina ne mogu da se nadoknade", objašnjava Elman.

Stoga se traže prikladne biljke koje ne pružaju samo hranu insektima, već njihov uzgoj daje i energetsku sirovinu za biogas.

"Znamo da poljoprivrednici moraju da zarade za život od svojih prinosa. Zato su najprikladnije alternative one koje pomažu i jednoj i drugoj strani."

EU planira veliko povećanje proizvodnje biogasa - ima li dovoljno zemlje?

Mešavine divljih biljaka već su uspešno testirane. Ove višegodišnje biljke obezbeđuju ekološku ravnotežu i biološku raznovrsnost. Zbog dugog razdoblja cvetanja ne samo da poboljšavaju stanište divljih pčela kojima obezbeđuju hranu, pružaju je i sitnoj divljači, pticama i malim sisarima kako leti, tako i zimi. Zbog klimatskih promena treba napomenuti da su te biljke otporne na sušu.

Omogućavaju ravnotežu humusa, smanjuju zbijanje zemlje i eroziju

Ono što je sigurno je to što se hemijska sredstva za zaštitu bilja u velikoj meri ne mogu koristiti u biljnim mešavinama i da mehanička obrada zemlje nije potrebna od druge godine. Osim toga, takve biljke cele godine poboljšavaju ravnotežu humusa, smanjuju eroziju i zbijanje zemljišta, a istovremeno zadržavaju i njegovu vlagu, pa i nude veliki potencijal u vezivanju azota.

"Ako poljoprivrednik doprinosi očuvanju prirode i vrsta, to je javna usluga koju treba nagraditi. Takva podrška nadoknadila bi gubitak prinosa uzrokovanog ovakvim ekološki prihvatljivim sistemima uzgoja. Ovaj zahtev predstavlja naše stanovište o zajedničkoj poljoprivrednoj politici EU", zaključio je Elman.