PROIZVODNJA KUKURUZA KOKIČARA (Zea mays everta STURT.).

U s l o v i u s p e v a n j a

Optimalna temperatura za klijanje, nicanje i porast mlade biljčice je 10 – 12 oC, za porast stabla 22 – 23 oC, za cvetanje 24 – 25 oC i nalivanje zrna u stadijumu tehnološke zrelosti 23 – 24 oC.
Temperature ispod 10 oC zaustavljaju razvoj biljke, a temperature iznad 22 oC (zemljište) i 30 oC (vazduh) su štetne. Naročito su štetne visoke temperature u periodu cvetanja i oplodnje.
Mlade biljčice na temperaturi – 2 do – 3 oC bivaju oštećene, dok ih temperature od – 4 oC ubija.
Kukuruz ima velike zahteve preme vlazi (u aprilu 50 mm, maju 75 mm, junu 90 mm, julu 100 mm, avgustu 95 mm i septembru 80 mm, što ukupno čini 490 mm padavina). U rejonima sa sumom vodenih taloga ispod 150 mm nije moguća proizvodnja kukuruza bez navodnjavanja. Najveća potreba kukuruza u vlazi je u fenofazi cvetanja i oplodnje, a posle opada. Smatra se da polovinu ukupno potrebnih količina vode treba obezbediti upravo u cvetanju.
Kukuruz dobro reaguje na plodna, duboka zemljišta, neutralne reakcije (PH = 6,5 - 7,5), ali ne i na izrazito kiselim, odnosno alkalnim i močvarnim terenima.

H i b r i d i

ZP 611 k, NS 620 k (srednje kasni FAO 600 130 dana vegetacije, 60.000 biljaka/ha, sa potencijalom iznad 7 t/ha zrna), američki hibridi: 6002, 4512 i 4507 i kukuruz kokičar BC 513 p.c.;

T e h n o l o l o g i j a p r o i z v o d n j e

Dobri predusevi su sve vrste leguminoza, cvekla, blitva, mrkva, strna žita. Primer dobrog plodoreda: kukuruz – soja – pšenica. Posle žetve graška, uljane repice, (15 – 20 jun) moguće je uspešno gajiti hibride za zrno iz grupe zrenja 100 i 200 (100 – 110 dana vegetacije).
Obrada zemljišta. Osnovna obrada (oranje) se izvodi odmah posle skidanja preduseva (10 -15 cm), a drugo oranje septembra – oktobra (30 – 35 cm). U martu obaviti površinsku pripremu zemljišta. Za kukuruz u naknadnoj setvi (posle graška, uljane repice...), plitko izorati zemljište (15 – 20 cm) i istovremeno istog dana, da bi se smanjio gubitak vlage, pripremiti zemljište za setvu.
Đubrenje. Pod osnovnu obradu zemljišta treba uneti 30 – 40 t/ha dobrog stajnjaka i PK (18:20) đubriva u količini od 150 – 200 kg po hektaru. Pod površinsku pripremu uneti 200 – 300 kg/ha NPK 15 : 15 : 15, a putem dva prihranjivanja (od 3 – 5 do 7 – 9 listova kukuruza) po 100 kg azotnog đubriva (KAN).
Setva. Setva se izvodi kada se zemljište, na dubini 8 cm, zagreje na 8 – 10 OC. To je obično 10 – 20 aprila, na rastojanju 70 x 22 – 25 cm, a pravac redova, po mogućnosti, da je sever – jug. Dubina setve je 5 – 6 cm, a količina semena 10 – 14 kg/ha.
Nega useva. Kada se ukažu redovi biljaka, preduzima se prvo kultiviranje, na 10 – 12 cm dubine. Nakon toga odmah usev treba okopati (3 – 4 lista kukuruza) i prorediti na definitivno rastojanje ukoliko nije korišćena pneumatska sejalica. Prilikom drugog kultiviranja (7 – 8 cm) potrebno je da se izvede prvo prihranjivanje, a drugo (sa trećim kultiviranjem na 5 – 6 cm) kada biljke budu visine 60 cm. Kukuruz se retko okopava kada se koriste herbicidi.
Navodnjavanje brazdama, veštačkom kišom je po potrebi u kritičnim fazama: U fazi porasta (7 – 8 listova), u fazi pojave prvih metlica, po svenjavanju svile (završenoj oplodnji) i u fazi rane mlečne zrelosti. Zalivna norma iznosi 40 – 60 dm3 po m2. Između dva zalivanja treba da prođe 15 – 20 dana.
Berba. Hibridi FAO grupe zrenja 100, 200, 300 beru se u drugoj polovini septembra, 400, 500, 600 u prvoj polovini oktobra, 700, 800 u drugoj polovini oktobra.
Prinosi: 6 – 10 t/ha zrna, a postrno 3,5 – 5 t/ha. Berba je pri prelasku fiziološke u tehnološku zrelost zrna, tj. pri udelu vlage 20 – 25 % u ranih i 30 – 35 % u kasnih hibrida. Vlaga u zrnu ne sme biti veća od 30 % - jer se zrno odmah drobi prilikom krunjenja.
U vreme stavljanja u koš (kukuruz u klipu) sadržaj vlage u zrnu treba da iznosi 22 – 24 %, max. 25 %. Procenat u zrnu se mesečno smanjuje 1 – 2 %, tako da krajem aprila, početkom maja spadne ispod 14 %, kada i vršimo krunjenje. Pri niskom sadržaju vlage (ispod 10 %) nema dovoljno vode za postizanje pritiska za potpuno raspucavanje zrna. Da bi se potigao maksimalan potencijal zapremine kokičavosti, najbolje je da se berba obavlja kada je vlaga zrna ispod 20 %, da perikarp ostane neoštećen i da vlaga zrna u momentu kokanja bude 13 - 14 %. Maksimalan potencijal zapremine kokičavosti može biti postignut ako je hibrid dostigao punu zrelost, ako perikarp zrna nije oštećen i ako je sadržaj vlage u zrnu u momentu kokanja 13 - 14 %.